ТРЕБИЊЕ │ У Центру за реинтродукцију у селу Седлари у Поповом пољу прије четири дана стигао је и други примјерак бјелоглавог супа, ријетке врсте орла лешинара, који је у Републику Српску увезен из Србије, потврдио је данас на прес конференцији Слободан Наградић, директор Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа.
Други примјерак скоро изумрле птица стигао је из резервата природе Увац у Србији, након сложене и вишемјесечне процедуре, а у оквиру пројекат враћања ове врсте орла у Попово поље, гдје су до почетка ратних сукоба живјеле колоније бјелоглавог супа, који проводе Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, Завод за заштиту природе Србије и Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ из Београда.
Примјерак из Увца у кавезу у СедларимаОд прошле јесени у кавезу у Седларима смјештен је „Душан Силни“, бјелоглави суп који је случајно пронађен у околини Братунца и захваљујући интервенцији стручњака завода - уточиште је нашао у Поповом пољу, гдје се навикава на услове некад природног станишта ове врсте.
Прва фаза пројекта овим је успјешно окончана, али је још далек пут до коначног циља - заснивања одрживог јата ових птица у Поповом пољу, каже Слободан Наградић.
„Први наредни корак биће одређивање управљача –по законским прописима која је то институција или евентуално невладина организције која ће се старати о ова два бјелоглава супа, како би дочекали да се јато постепено увећава, када би коначно могли да буду пуштени из кавеза. Наш завод сада то ради, али ми немамо довољно средстава, нити је то дјелатност за коју је завод овлашћен“, појаснио је Наградић.
Саша МаринковићТим прије што опстанак ове ријетке врсте птица данас зависи од човјекове бриге, појашњавају стручњаци: лешинари се хране угинулом стоком и тешко долазе до хране у околностима када санитарне мјере прописују хитно уклањање и закопавање лешине.
„Два супа мјесечно поједу око 20 кг меса, што није прекупо нити количина коју заједница не може да обезбиједи“, каже др Саша Маринковић из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ из Београда, додајући да би, с друге стране, обнова некадашњих колонија бјелоглавих супова донијела вишеструк бенефит.
„Суп није обична птица: они су врста од економског значаја јер помажу развој еко-туризма, такође и од естетског – враћају љепоту одређеним крајевима, затим образовног значаја, али и националног за српски народ – они се као симбол појављују у средњевјековним грбовима“, истакао је Маринковић.
На тему ко би могао бити будући управитељ мале требињске колоније супова у Седларима Наградић је данас разговарао и са градоначелником Требиња Славком Вучуревићем, али ће, како појашњава, коначну одлуку о томе ипак донијети - Влада РС.
Стручњаци ангажовани на пројекту враћања бјелоглавог супа у Попово поље обишли су данас Седларе, док програм посвећен ријеткој врсти лешинара завршава промоцијом књиге „Бјелоглави суп“, аутора оринтолога Братислава Грубача из Београда.
Промоција почиње у 18 часова у Музеју Херцеговине.
Р.С.
