У посљедној емисији из културе „Благо цара Радована“ у овој години, угостили смо Нину Лојовић Милинић, мр сликарства, професора историје умјетности на Високој школи за туризам и хотелијерство Требиње те предсједника Удружења ликовних умјетника источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“.
Разговарали смо о њеној десетој самосталној изложби „Колаж као парадигма“, која је недавно отворена у Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу, доминантним мотивима у досадашњем стваралачком опусу, преданом научном раду и плановима за наредну годину, као и реализованим и будућим активностима регионалног удружења „Милорад Ћоровић“.
„Колаж највише одговара мом истраживачком умјетничком бићу јер волим да истражујем и у умјетности и у сликарским техникама. Назив изложбе, `Колаж као парадигма`, односи се на мој лични узор, лично стајалиште и лични образац на основу којег сагледавам суштину умјетности, а преко мотива љубави, као најјаче везе и покретача свијета, односа двоје људи, чије се међусобно сажимање симболично претаче у пејзаж“, каже Лојовић Милинић.
Модерну поставку изложбе радова малог формата употпуњују хаику стихови њене мајке Јадранке Лојовић, наставника српског језика у пензији.
„Међусобна синтеза наших радова причинила ми је велико задовољство. Много ми значи подршка цијеле моје породице. Отуд се, током досадашњег рада, увијек враћам теми мајчинства, односа у породици и међу људима“, појашњава саговорник Радио Требиња.
Нина Лојовић Милинић аутор је и стручне монографије „Архитектура, живопис и иконопис источне Херцеговине у 16. и 17. вијеку“, којом је одбранила докторску дисертацију из историје умјетности, објавила је осам научних радова у референтним научним часописима, уз учешће на неколико научних и умјетничких конференција, а са оцем, проф. др Милимиром Лојовићем, коаутор је књиге „Културно насљеђе Требиња из перспективне туристичке понуде“.
Стручна монографија, настала као плод њеног дугогодишњег истраживања, доноси драгоцјене податке о православном културном насљеђу у нашој регији.
„Она обједињује податке о свим православним сакралним објектима у нашој регији, који су изграђени или обновљени у 16. и 17. вијеку, уз поријекло свих архитектонских склопова и класификацију свих икона из тог периода. Основни покретач за рад на овој захтјевној документарној грађи била је моја велика љубав према нашем културном насљеђу, нашој архитектури, живопису и иконопису, о којима се, на жалост, недовољно зна“, каже Лојовић Милинић, додајући да Требиње и Херцеговина имају изузетне потенцијале за развој културног и вјерског тузризма.
Истраживачки рад за монографију започела је у цркви Светог Климента у Мостаћима.
„Тамо је, у цјелости, сачуван живопис, за који се сматра да је настао непосредно након изградње цркве, датоване у 1623. годину. Живопис је осликао зограф Василије, под утицајем Георгија Митрофановића, уз раритетност – приказ Свете Тројице у три лица“, прича Лојовић Милинић.
Као један од оснивача и предсједник Удружења „Милорад Ћоровић“, задовољна је оствареним у овој години, а за наредну, осим традиционалних „Дана УЛУИХ-а“, најављује и расписивање конкурса за пријем нових чланова.
Припремила: Влатка Мусић
