ТРЕБИЊЕ l Требињка Бојана Средановић студент је генерације Правног факултета у Бањалуци, са просјечном оцјеном 9,18.
Бојана је за мање од четири године успјела да заврши студиј права, а њене амбиције су да се окуша као судија или адвокат.
На свечаности уручења диплома у фебруару ове године, када је Правни факултет у Бањалуци обиљежавао 41. годишњицу рада и 56 година од када су се почеле изучавати правне науке, Бојани је уручена Златна плакета и прстен.
„Драго ми је што је препознат мој труд. Лијепо је да се још вреднује рад и труд младих људи. Сад тражим своје мјесто у друштву, покушавам да добијем прилику да одрадим припавнички стаж, положим правосудни испит... Стицајем околности нисам могла остати на факултету као асистент, јер је конкурс затворен прије него сам завршила своје обавезе, али можда буде прилике“, прича Бојана.
Бојана која је студиј права уписала у академској 2011/2012. години, каже да су студентски дани брзо прошли, да никада није „гањала“ просјек нити поништавала испите због веће оцјене.
„Када неко види мој просјек помисли да ми је све било лагано и да није било никаквих проблема, али наравно да је било. Сматрам да што је већи резултат то је и трновитији пут. Много сам радила, било је одрицања, константне обавезе, учење, испитни рокови... Стално сам то имала на уму, па сам помало била запоставила и друштвени живот, а породицу у Требињу обилазила једном у пола године. Сматрам да свако ко жели нешто да постигне мора се нечега одрећи“, истиче Бојана.
Бојана каже да је право била њена жеља из средње школе, али да је размишљала да студира и језике, нарочито шпански, кога није било у Бањалуци.
„Свим матурантима предлажем да упишу оно што воле и стварно желе. Правне науке су мој животни позив, али сматрам да треба да их уписују они који стварно то желе и себе виде у том послу, пошто већина упише овај факултет јер нема неку другу идеју или не успије на другом факултету“, поручује најбоља студентица Правног факултета на бањалучком Универзитету.
Она сматра да ни приватни факултети нису толико лош избор, уколико је појединац спреман да стиче нова знања.
„Никоме не бих бранила право на студирање, образовање и избор будућег звања, нека постоје различити факултети. Не желим поредити приватне и државне факултете. Битно је свако ко се опредјели за једно или друго уложи максимум, ради себе и друштва у коме ће да ради и доприноси“, оцјењује Бојана.
Ова млада Требињка још није одлучила да ли остаје у родном граду или ће посао потражити негдје друго.
„Остаћу тамо гдје ми се пружи шанса да радим. Иностранство волим, али нисам од оних који узму диплому и пређу границу“, каже ова дјевојка.
Сребро требињској снахи
Тијани Ристић, супрузи требињског фудбалера Бранислава Крунића, на свечаности на Правном факултету у фебруару, уручена је Сребрна плакета за најбољег студента.
Дубравка Чоловић
