Болница Требиње већ трећу годину заредом завршила је финансијски позитивно, а овој установи највише недостаје простор, док се медицински кадар, кога фали у појединим гранама медицине, попуњава.
До почетка рада у новој болници у Требињу би требало бити око 120 специјалиста, пошто је циљ да ова установа ускоро буде регионални центар, речено је на годишњој конференцији за новинаре.
„Позитивно пословање три године заредом је ријетко у нашем здравству. Ми смо једина болница у РС која обавља посао и за примарни ниво здравствене заштите, лабараторијске и радиолошке услуге. Прошле године је преко 150 хиљада пацијената прошло кроз нашу здравствену установу, а примјетно је да се вратило повјерење грађана. Радило се доста на емпатији, љубазности према пацијентима, анкете су показале да је велики број грађана задовољан услугама требињске Болнице. Оно на шта су имали примједбе ћемо настојати поправити ове године“, рекао је директор Недјељко Ламбета.
Он је подсјетио да се сада на офтамологији раде сложене операције, да грађани Требиња и Херцеговине не морају ићи у веће здравствене центре за сложеније операције кука или кољена, да се на хирургији, сопственим медицинским кадром, раде лапараскопске операције, да је урологија забиљежила успјешан рад, а у породилишту, које има најмлађег начелника у РС, је лани било око 50 порода више, захваљујући увођењу различитих новина.
„На више од 70 одсто одјељења нема дужих листи чекања, негдје још постоје, оправдано или неоправадано, а најдужа је на кардиологији, гдје су чекања и до пет или шест мјесеци. У овој години ћемо настојати да се ангажовањем спољних сарадника и те листе смање“, каже Ламбета.
Он је истакао да требињска Болница има преко 30 спољних сарадника, како би се што више интервенција радило у Требињу, те да има најава да би неки специјалисти требали прећи у наш град да живе и раде.
Ламбета је најавио да ће до краја фебруара бити завршени груби грађевински радови на новом објекту болнице, те да ће и након отварања ове болнице бити довољно кадра.
„Радимо нову систематизацију, расписујемо конкурсе за нова радна мјеста, углавном за средњи медицински кадар. Проблем бабица је у цијелој РС, што ће бити дугорочнији проблем, а покушавамо да га рјешимо и са сусједном Црном Гором. Анестетичара имамо довољно, као и инструментарки, а у овој години рјешићемо и проблем недостатка рентген техничара“, каже он.
Према ријечима Татјане Мрдић, помоћника директора за медицинска питања, препознато је да мора постојати адекватан кадар за праву услугу, па се од 2021. године на томе интезивно ради.
„Имамо 45 љекара специјалиста, 38 љекара на специјализацији и осам доктора медицине који чекају специјализацију. У наредној години је планирано још 18 специјализација“, навела је Мрдић.
Она је додала да су лани уведене нове процедуре којима се унапређује квалитет услуга, да се раде високо софистициране операције терцијалног нивоа здравствене заштите, а уведена је и биолошка терапија која се прије примала само у клиничким центрима.
„Пацијенти имају и континуирану услугу неуро и максилофацијалног хирурга“, истиче др Мрдић.
Предраг Врећа, помоћник директора за немедицинска питања каже да су уз помоћ ресорног министарства и Фонда здравственог осигурања РС, у постковид периоду значајно повећане вриједности уговора.
„Опрема је у доброј мјери обновљена, али постоји и она старија, а још увијек смо у простору старом око шест деценија. Измирили смо све обавезе према радницима, па и неке настале у ранијем периоду, а обавезе према добављачима су смањене за више од 60 одсто. Наша пословна политика у овој години ће бити да се у потпуности измире обавезе према добављачима. Преко 800 хиљада КМ су инвестиције у прошлој години, без кредитних задужења. Улагали смо у кардиолошки ултразвук, набављена су и три санитетска возила, која су била потребна због географског положаја и лоших саобраћајница. У овој години, осим инвестирања у медицински кадар, планирамо и проширење услуга“, истакао је Врећа.
Повећан број респираторних инфекција, без тестирања на ковид
Др Татјана Мрдић каже да је повећан број респираторних инфекција уобичајан за ово доба године и овакве временске прилике.
„У консултацијама са инфектологом и УКЦ Бањалука, добили смо одговор да нема потребе да се раде тестови на корона вирус, јер су то респираторне инфекције уобичајне за овај период“, истакла је она.
