Inspektorsko jutro počinje u kancelariji koja podsjeća na one koje smo gledali u trilerima. U mnoštvu dokumenata, sa kafom u jednoj, a dokazima za razne kriminalističke radnje, u drugoj ruci, počinje svaki dan Borjane Petijević, dvadesetosmogodišnje inspektorke.
U Centru javne bezbjednosti Trebinje je četiri godine, u Odjeljenju za PDZ i kriminalističku tehniku. Prije dolaska u trebinjski centar, radila je u banjalčkoj policiji na krvnim deliktima.
U trebinjskom centru većinu zaposlenih čine muškarci, ali Borjani to ne stvara problem - posao obavlja na najbolji način.
Učestvovala je u Banjaluci na nedavno održanoj „Policijadi“ i sa pet koleginica organizovala je odbojkaški tim i iako povrijeđena, potrudila se da ostvari dobre rezultate.
„Nažalost imam povredu leđa. Međutim, uz lijekove sam uspjela da odem na utakmicu. Tamo sam povrijedila i nogu, eto, kada nešto krene... Na svoju odgovornost odlučila sam nastaviti dalje, da bi osvojili bodove za naš centar. Naravno, sve djevojke iz trebinjskog centra su zajedno dale svoj doprinos ali mi smo bili jedina ekipa koja nije imala zamjenu, a da sam odustala nakon povreda sigurno bismo bile diskfalikovane. CJB Trebinje sa ukupnim brojem bodova osvojio je drugo mjesto, što je zaista veliki uspjeh i zbog toga smo svi prezadovoljni“, istakla je Petijević.
Njen atraktivan izgled često puta zavara one sa druge strane zakona. Tako da se za njen rad u policiji veže mnogo anegdota. Jedan zanimljiv događaj desio se nedavno.
„U jednoj od akcija trebinjske policije jedno lice je bilo lišeno slobode. Mene kao inspektora su pozvali da ga ispitam. Kada sam ušla u kancelariju on je pitao kolege: „U redu što ste mene uhapsili, ali šta vam je ona uradila, nevjerujući da sam inspektorka? Ima tu još mnogo zanimljivih priča, ponekad se i nasmijem ali se trudim maksimalno da budem profesionalna i da uradim sve da ljudi prestanu da misle na predrasude“.
Pored posla i karijere koju je rano počela graditi, ostvarena je i kao supruga i majka. Da bi bila uspješna na oba polja, potrebno je mnogo žrtve i mnogo truda.
„Najmanje osam časova provodim na poslu. Naravno, nikada ne znamo kada ćemo biti pozvani na posao i šta može iskrsnuti i mimo radnog vremena. Ali jedna žena je sposobna da obavi mnogo poslova, pa tako i ja odgovaram svakom zadatku. Bilo da se desi u podne ili u ponoć – svejedno je. Ovaj poziv se živi. Kod kuće imam i dijete, pa je odgovornost još veća. Na svu sreću, naši šefovi imaju razumjevanja za sve nas koji imamo malu djecu“.
Sa kolegama muškarcima ima dobru saradnju
„Sa kolegama u kancelariji imam jedan veoma skladan odnos. Naravno, i sa svima u centru, ali uvijek će postojati predrasude 'Gdje žensko u policiji?'. Mi žene se međusobno družimo i podržavamo. Bilo bi dobro da nas je više, ali evo - ni ovako nam nije loše, jer bitno je da radimo posao koji zaista volimo“.
Timski rad u ovom zahtjevnom poslu je od izuzetne važnosti. „Kada radimo, radimo u timu, oslanjamo se jedni na druge i to nam olakšava mnogo“.
Sve ciljeve koje je sebi postavila ova inspektorka je i ostvarila.
„Prvo sam razmišljala o tome da postanem policajac, ali sam se opredijelila, ipak za fakultet. Nije mi bilo bitno šta ću raditi, samo da budem pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske i presrećna sam što mi se ta želja ostvarila. Vrlo brzo sam se i udala i rodila sam dijete. Za sada ne bih mogla ništa drugo poželjeti“.
Zadovoljna je što je i dio Centra javne bezbjednosti Trebinje, jer se u našem gradu i udala.
„Za mene lično, u našem centru za sada sve funcioniše u najboljem redu, ali bih, iskreno voljela da na radnim mjestima ima više pripadnica ljepšeg pola. Nadam se da će se i to uskoro i promjeniti“, zaključila je Borjana Petijević.
Sunčica Pešić
