Бранка Кујачић, психолог у ЈУ „Наша радост“ Требиње, једини је добитник Светосавске награде из источне Херцеговине, коју додјељује Министарство просвјете и културе Републике Српске.
Бранка се нашла међу 45 добитника који су постигли изузетне резултате у области васпитања и образовања дјеце и ученика, али и дали допринос квалитетнијем васпитању и образовању у предшколским установама, основним и средњим школама.
Светосавска награда, која се састоји од Светосавске повеље, новчаног износа и медаљона са ликом Светог Саве, уручена јој је на манифестацији „Наши учитељи“, која је одржана у Дјечијем позоришту РС у Бањалуци. Претходно је у Министарству просвјете и културе РС одржан пријем за све добитнике.
И сама кандидатура је огромна част, а додијељена награда признање за предан рад.
„Изузетно сам почаствована и захвална што сам добила награду првог српског архиепископа, Светог Саве, која за мене има дубоко лично и професионално значење. Свети Сава је не само симбол просвјете, већ и извор инспирације, за све нас који желимо да управо образовање буде темељ напретка и развоја друштвене заједнице. Част је бити међу добитницима, што је свакако мотив да наставим даље да радим, те тако допринесем очувању и унапређењу образовања у духу вриједности које је он поставио. Желим да нагласим да је ова награда резултат тимског рада, тако да је ово признање за нашу комплетну установу. Захваљујем се свим колегама, дјеци и родитељима! Свега овога не би било без подршке менаџмента, директорице Јање Ћапин, која нас мотивише, са жељом да извуче максимум из сваког запосленог и која ми је омогућила комплетан алат који ми је потребан, а када је тако онда можемо да постигнемо чуда у раду. Обезбијеђени су сви тестови које сам тражила у раду са дјецом, којих, уколико није било на нашем тржишту, су набављани у региону. Омогућено ми је и да идем на све едукације“, рекла је Кујачић.
Неки од критеријума за бодовање и додјелу Светосавске награде су били иновативност, објављени радови у стручним чаописима, да је кандидат аутор или коаутор дидактичке играчке. Кујачић је испунила све критеријуме.
Бранка Кујачић почела је да ради у ЈУ "Наша радост" 2014. године. Сваки дан је испуњен изазовима, које успјешно рјешава.
„Ја сам први психолог који је почео да ради у овој предшколској установи, а мислим и у источној Херцеговини, што је изазов сам по себи. Нисам имала ментора, некога на кога би се ослонила. Управо због тога, ишла сам на све едукације. Највећи изазов у послу је извести дијете на прави пут. Уз родитеље, ми смо дјеци други темељ, који им помаже да израсту у здраве личности. Јако је важно оно што ми у предшколској установи урадимо до седме године, ту мислим, прије свега, на емоционалну интелигенцију, самопоуздање и самопоштовање, слику о себи и другима коју дијете има. Уколико то не урадимо на адекватан начин, могу да кажем да смо тиме пољуљали њихову будућност и могућност да се изграде као нормалне личности. Зато ћу и ову прилику искористити да поручим родитељима да разговарају са дјецом и прате њихове потребе. Највећи поклон које једно дијете може да добије јесте дружење, не материјалне ствари, него креативно дружење, да сваки родитељ саслуша своје дијете и да се оно осјети вољеним“, поручила је Кујачић.
Да је признање отишло у праве руке потврђује и чињеница што су, након Светосавске награде, услиједиле још двије. Бранка Кујачић је освојила прву награду у другој категорији за дидактичку играчку „Тестиралица“.
Са колегиницама, Весном Којовић и Светланом Милојевић, освојила је друго мјесто за сликовницу „Перин породични викенд“, у којој су акценат ставиле на емоционалну интелигенцију.
Након што је прошла све едукације у земљи и региону, Бранкин циљ је да иде даље и усваја нова знања и вјештине које би могла да користи у раду са дјецом.
„Моја порука свим просвјетним радницима је да у сваком тренутку остану посвећени свом позиву и ученицима, јер је образовање више од преноса знања - то је обликовање будућности. Најважнија вриједност коју треба његовати је љубав према учењу и континуирани лични развој. Свако дијете је јединствено, а као просвјетни радници, имамо одговорност да препознамо њихове таленте, потребе и потенцијале. Такође, треба да будемо отворени за нове методе рада, јер се свијет убрзано мијења, па и образовни систем треба да иде у корак са тим промјенама. На крају, не смијемо заборавити да је наш посао изузетно одговоран. Освртање на напредак наше дјеце и њихови успјеси су оно што нас треба мотивисати да сваки дан дајемо најбоље од себе“, закључила је Кујачић.
