ТРЕБИЊЕ │ Овогодишњи избори подијели су требињско удружење пензионера. Двије посвађане струје паралелено су бирале своје руководство, а након што је кровно, републичко удружење признало оне изборе који су потврдили још један мандат дотадашњем предсједнику Раду Тараилу – неистомишљеници су основали ново удружење.

Данас на истој адреси и под истим кровом, у згради некадашње жељезничке станице на Ложиони, у различитим улазима, дјелују два удружења – оно са старим именом Удружење пензионера града Требиња и ново Градско удружење пензионера Требиње.

Међусобну сношљивост два удружења квари расподјела новца из којег се пензионерима исплаћују разне врсте једнократних помоћи, у износима од 50 до 200 КМ - по основу социјалне угрожености, за болничко лијечење или као посмртнина породици.

Илија Риђешић, предсједник Градског удружења пензионера Требиње, каже да новоформирано удружење ужива подршку Градске управе, која је у њима препознала конструктивног партнера на рјешевању проблема пензионерске популације.

До сада су из гранта градског буџета добили 35 хиљада КМ а до краја године надају се још толиком износу. Организовали су већ двије акције подјеле помоћи, којима је било обухваћено око 250 пензионера.

Проблем је, признаје, што новац од чланарине, по аутоматизму раније утврђених процедура, и даље иде на стару адресу, на рачун удружења у другом дијелу зграде, што желе да промијене – борбом за чланство и статус јединог признатог пензионерског удружења код кровне организације која окупља ову популацију у Српској.

„Имамо проблем јер је чланство углавном везано за републичко удружење. Неко је некад питан хоће ли бити члан, неко није никад - и тако то иде годинама. Од 8.000 пензионера у Требињу близу 7.000 су чланови удружења. Значи, наш посао сада је превођење чланова, односно  учлањивање пензионера у Градско удружење пензионера. Ми морамо преузети чланство, више од половине да би били већински и да би чланарина ишла на нас. А чланарина је веома значајна - јер до 350 КМ пензије износи 1 КМ, а преко овог износа - двије марке, што мјесечно износи око 10.000 КМ, а на годишњем нивоу 120 хиљада КМ“, појашњава Риђешић.

Риђишић очекује да ће до краја године ново удружење пребацити број од 1.000 чланова. Посао им, појашњава, отежава процедура која прописује да потписану изјаву - да не жели више плаћати чланарину републичком удружењу – пензионер мора однијети лично у Фонд ПИО, а у овој популацији много је оних који за овакве послове немају ни воље, нити су физички способни.

Други корак, каже Риђешић, биће организовање плаћања чланарине Градском удружењу пензионера. Појашњава и зашто би пензионери требало да изаберу чланство у новом, градском удружењу.

„Ново је што по нашем статуту мандат пресједника не може бити доживотни. Неко може бити предсједник само један мандат, или изузетно – два. Осим тога имамо још много замисли да нешто више урадимо за пензионере него што је то досад рађено, да им приуштимо и неке друге активности, покренемо нове клубове у спорту, као што је шах или тенис, садржаје за рекреацију, да организујемо једнодневне излете што раде и у другим опшштинама. До сада је само дијељена чланарина и ништа више“, наглашава Риђешић.

Статут који обезбјеђује више демократије чланству а легитимитета руководству за новоформирано удружење од кључне је важности. Проблем и јесте настао када је, како кажу, тек неколицина присталица покушала да Раду Тараилу обезбиједи, за њих неприхватљиви, већ пети узастопни мандат на челу удружења.

С друге стране, за старо и од Бањалуке поново потврђено руководство – проблем је у дијелу чланства који је, како тврде, покушао да ову невладину, нестраначку и по дјелатности хуманитарну организацију подреди интересима овдашње Партије уједињених пензионера.

И данас су при истом ставу, због чега Раде Тараило и није желио пред новинаре. Истиче, Удружење пензионера града Требиња једино је легитимно друштво које окупља требињске пензионере – док је у другом дијелу зграде, како каже, партијско удружење са чијим представницима не жели да буде ни дио исте новинарске приче.

Риђешић одбацује оптужбе да је политика узрок подјеле, али нема ништа против тјешње сарадње са требињским ПУП-ом јер је, сматра, управо политика пут до бољег статуса и више новца за потребе најстарије популације.

„Ја мислим да је пезионерима мјесто у позицији. Пензионеру је касно да се бори у опозицији и да чека да она дође на власт – јер не знам хоће ли стићи. А нама је стало да се боље живи“, закључује Риђешић.

Р.С.