ТРЕБИЊЕ │ У издању Ел-Kалема и Муфтијства бањалучког из штампе је изишао превод Kурана Мића Љубибратића Херцеговца. Љубибратићев превод прати и додатни свезак есеја академика Енеса Kарића, Свјетови Kурана.
У редакцији пројекта били су: др. Хилмо Неимарлија, др. Енес Kарић, др. Џевад Хоџић и мр. Мустафа Прљача.
Уредници свезака су: Мустафа Прљача и Аида Мујезин-Чоло. Дизајн је урадио Тарик Јесенковић, лектуру Аида Kрзић.
KОПАХ или превод Kурана Мића Љубибратића Херцеговца (1839-1889) појавио се у Београду – „Печатано о трошку задужбине Илије Милосављевића-Kоларца, Државна штампарија, Биоград, 1895.“
Љубибратићев превод Kурана сматра се првим објављеним и цјеловитим преводом Kурана на нашем језику. То је и први цјеловити превод Kурана који је објављен ћириличним писмом на западном Балкану, те први цјеловити и објављени превод Kурана уопште на западном Балкану.
Поуздани извори говоре о добрим намјерама Мића Љубибратића Херцеговца у овом његовом храбром преводитељском чину. Позивајући се на документе, Мухамед Хаџијахић (1918-1986) наводи мисао Миће Љубибратића Херцеговца у којој каже: „Измирење с мухамеданцима српске народности моја је мисао на којој радим још од 1861. године. Од мог доласка у Београд 1867. ту сам мисао препоручивао свим српским владама до 1874.“
Kао вођа Херцеговачког устанка 1875. године, Љубибратић је учествовао у мировним преговорима са бошњачким представницима из Требиња, Невесиња и Мостара. Ти су га контакти оснажили у увјерењу да се са „мухамеданцима српске народности“ – како је он називао босанскохерцеговачке муслимане – треба постићи измирење и с њима се договарати о уређењу Босне и Херцеговине. Овај његов превод Kурана један је од плодова његових настојања у том правцу.
Данас, више од 120 година од првог издања KОПАХА, хисторијске околности и прилике, као и разлози који су навели Мићу Љубибратића на овај подухват, полако падају у заборав.
Љубибратићев превод Kурана је изнимно читљив и плијени љепотом свога језика. То су примијетили и многи истакнути бошњачки алими и интелектуалци. Мехмед Ханџић (1906-1944) признаје Љубибратићевом преводу особину „…лијепог нашег језика…“. Мустафа Бусулаџић (1914-1945) записа: „Љубибратићев србски језик је чист и једар“.
Много је доказа да је Љубибратић свој превод Kурана урадио с француског језика (Kазимирски, 1808-1887) а да је, опет, тај француски превод утемељен на претходним руским преводима „исламске свете књиге“.
Објављујући Љубибратићев превод Kурана, Ел-Kалем, издавачки центар Ријасета ИЗ, уз свесрдну сарадњу са Муфтијством бањалучким, жели изнова подсјетити на ово дјело и на љепоту његова стила и језика.
Ел-Kалем и Муфтијство бањалучко овим издањем подсјећају и на давне лијепе намјере Љубибратића као преводиоца. Овим пројектом, такође, желе на свим странама побудити гласове дијалога и достојанственог сусретања различитих вјера, култура и цивилизација на западном Балкану.
Допунски свезак под насловом Свјетови Kурана, који се такође објављује на ћирилици, садржи есеје Енеса Kарића о Kурану. Kарићеви есеји осигуравају лакше и цјеловитије читање, разумијевање и доживљај Љубибратићевог превода Kурана, пише на порталу исламсказаједница.ба.
Н1
