Многи од нас су интроверти, радије се склупчају у топлини свог дома уз књигу и филм него да излазе ван. Но, једна човјечја рибица постала је у том смислу свјетски рекордер.

covjecija_ribica_1.jpg (157 KB)

Човјечја рибица (Proteus anguinus) је водоземац који живи само на подручју Динарида. Обитава у подземним водама кршког рељефа Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине те Црне Горе.

Прилагодила се животу у потпуном мраку: има блиједу кожу и нема развијене очи. Може живјети десетљећима, а понекад чак и до стотину година.

Сједе и ништа не раде

"Само сједе и ништа не раде“, рекао је Gergely Balazs са универзитета Eotvos Lorand у Будимпешти за човјечје рибице које живе у европским шпиљама.

До сада су научници већином проучавали примјерке у заточеништву јер начин живота ових водоземаца отежава праћење у природним условима. Но, Balazs и његови колеге успјели су направити једно од првих дуготрајнијих истраживања човјечјих рибица у дивљини, пише New Scientist.

Пратили су примјерке који живе у шпиљи Вруљак 1 /насеље Горица у Требињу, прим.прир./, у Босни и Херцеговини. Између 2010. и 2018. године више пута су одлазили у шпиљу и означавали човјечје рибице убризгавајући им у репне пераје јединствени црни пигмент. Сваки пут када би поновно дошли у шпиљу, погледали су гдје се сада налазе означени примјерци. Свеукупно су пратили 19 човјечјих рибица.

Један примјерак се није помакнуо више од седам година

Већина њих се помакнула са своје првобитне позиције за мање од 10 метара годишње, просјек је био око 5 метара током године дана. Најактивнија јединка помакнула се читавих 38 метара у 230 дана. Но, највећи интроверт међу човјечјим рибицама остао је на истоме мјесту 2.569 дана, односно више од седам година.

„Могуће је да су човјечје рибице ипак активније него што смо то ми забиљежили јер нисмо могли пратити њихове свакодневне активности. Можда су се кретале у круг или унутар врло ограниченог подручја“, рекао је Balazs-ов колега Gabor Herczeg.

kretanje_ribica.jpg (61 KB)

Но, знанственици сматрају да овакав неактиван начин живота има смисла за човјечје рибице. Оне су грабежљивци који користе стратегију - сједи и чекај, објашњава Balazs.

„Њихов плијен су мали ракови, који се ријетко појављују. Човјечје рибице стога учинковито штеде трошење енергије тако што мирно сједе и успоравају метаболизам док се плијен не приближи. Могу на овај начин без хране преживјети годинама", додао је.

Истраживање назива Extreme site fidelity of the olm (Proteus anguinus) revealed by a long‐term capture–mark–recapture study објављено је научном часопису Journal of Zoology.