Већ двадесет године, Удружење “Васила” из Требиња ради на промоцији традиционалних заната: веза, шивења, ткања и хеклања. Радови чланица овог Удружење данас красе многе домове, многе ношње које су оне направиле играју своје коло, а знање о традиционалним занатима несебично преносе на млађе генерације.
Ове године, шестомјесечни пројекат Удружења “Очување традиционалних мотива херцеговачког веза” подржан је кроз Регионални програм локалне демократије на Западном Балкану 3 - ReLOaD3 који финансира Европска унија, а проводи Развојни програм Уједињених нација (UNDP) у партнерству са 14 општина и градова, укључујући и Град Требиње
Пројекат директно доприноси промоцији културне баштине кроз пренос знања о старим занатима и успостављање сарадње са кључним актерима у области културе на овом подручју. Такође се настоји културном насљеђу Херцеговине удахнути нови живот кроз едукацију, пружајући првенствено дјеци креативну алтернативу модерним екранима, а женама прилику за економско оснаживање.
Удружење је организовало 24 радионице едукације о аутохтоним техникама херцеговачког веза, машинском везу, кориштењу дигиталних мотива веза, шивењу, кројењу и шивању народних ношњи, ликовној умјетности и цртању и сликању традиционалних мотива. Радионице је похађало 30 учесница, а на свечаној изложби у Културном центру у Требињу представљени су сви текстилни радови, цртежи и фотографије настале током пројекта.
„По сазнању да ће бити одржана радионица шивења, одмах сам се пријавила. Сашила сам торбу, сукњу, појас, прегачу… Када сам кући донијела сукњицу и прегачу за моју унучицу која је била одушевљена, схватила сам да је учење шивења имало смисла. Одмах је обукла сукњицу и ставила прегачу и тако раздрагана играла по кући. Велико хвала свима у Удружењу и онима који су допринијели да се овај пројекат оствари“, говори Анка, једна од учесница радионица.
Једанаестогодишња Ника била је редовна учесница радионица веза и њени радови већ су се нашли на дијеловима народних ношњи и традиционалних кошуља.
„Срце ми је највеселије када своје радове поклоним у хуманитарне сврхе и тако усрећим оне којима је помоћ најпотребнија. Сваки уложени труд и сат рада добију свој прави смисао када знам да сам учинила добро дјело“ каже она.
Иако су радионице завршене, оно што су покренуле наставља да живи. Неке од полазница одлучиле су да учине и корак даље и постану чланице Удружења „Васила“. Тако Удружење наставља свој дугогодишњи рад с новим чланицама, новом енергијом и идејама, ткајући нове нити приче о заједништву, традицији и знању које се преноси генерацијама.
