Иван Ђикић, чувени хрватски научник и један од најугледнијих европских молекуларних биолога, професор на Медицинском факултету Гете универзитета у Франкфурту, гдје је и директор Института за биохемију, објаснио је зашто је епидемија вируса корона експлодирала у Италији.

20200314193830_588894.jpg (75 KB)

"Вирус је у Италију донијет из Кине и то не са једним нултим пацијентом, већ са њих десетак, или чак стотину. Италија није знала за њих јер нико није радио праву епидемиолошку анализу људи који раде у Кини", казао је Ђикић за Хрватски радио, преноси Спутњик.

Он је додао да се слично догодило у Кини, у граду Вухану, гдје се вирус појавио на пијаци, а са ње се раширио. Међутим, како је додао, касније се сазнало да се он заправо појавио пуно раније у околним мјестима око града.

"Тек када се вирус проширио са пијаце у Вухану и кад је букнула експоненцијална и неконтролисана епидемија, здравствени систем Кине схватио је опасност и реаговао. Онда су ригорозним мјерама успјели да направе нешто због чега им се многи диве. Успјели су да зауставе опасност на својој територији", рекао је Ђикић.

Вирус можемо зауставити само на један начин

Навео је и да ће се болест ширити, те да је "не можемо зауставити границама и оружјем".

"Можемо само имунолошким одговором, тзв. природним вакцинисањем уништити даље ширење вируса и он ће природно нестати", казао је.

Рекао је и да је важно да се правовремено информише јавност.

"Страх јесте оправдан, те је важно филтрирати информације које су стручне и провјерене. Тако ћемо избјећи оно што се често догађа на интернету, а то су лажне информације", рекао је Ђикић.

Блажи од грипа, али га ширење чини опасним

На питање да ли је вирус корона сличан грипу, опаснији од њега или блажи, Ђикић је казао да је корона вирус који се појављује по епидемиолошкој слици блажа форма болести, али истиче да је опаснији јер се шири код људи који немају никаквих симптома.

"Та неизвјесност, ширење око нас, ствара тај вирус опасним и зато здравствене службе реагују са много већим мјерама него што то имамо обично код грипа", навео је он.

Нема вакцине јер се то некоме не исплати

Ђикић сматра да тренутно нема вакцине, као што је нема ни за сродне вирусе САРС и МЕРС, јер "они који финансирају науку нису видјели финансијску исплативост у томе".

"У овој ситуацији се зарађује, дижу се цијене за антисептичке гелове, маске, говори се о могућем приватном тестирању... То је слика материјалистичког друштва у којем је најважнији профит, а мање су важни солидарност и здравље", тврди научник.

Што се више људи зарази, колективни имунитет јачи

Казао је и да ће колективни имунитет бити виши што се више људи зарази вирусом корона.

"То значи да морамо схватити реалну опасност. Ако бих се и сам заразио, ја бих преболио ту болест, тј. вјероватноћа за то је 99,5 одсто, што је изразито високо. Што нас више преболи ту болест, тиме стварамо колективни имунитет", објаснио је.

Ђикић каже да се не може контролисати ширење вируса у широј популацији, али се, уз правилан рад епидемиолошке службе, може контролисати смртност.

Како је додао, највећа опасност је, заправо, хоћемо ли из овога нешто научити.

"Нови вируси ће сигурно доћи и морамо се боље припремити", закључио је.