САРАJЕВО/БАЊА ЛУКА | У БиХ је посљедњих година забиљежен тренд одласка љекара у земље Европске уније. Питање је како ће се то одразити на здравствени систем Босне и Херцеговине?
"Упиши ти сине медицину, ту има посла...", ријечи су које многи матуранти чују када се нађу у дилеми да ли да упишу, према мишљењу многих, најтежи факултет.
Према подацима Завода за статистику ФБиХ, годишње се близу 3.000 студената упише на неки од медицинских факултета у држави.
И након шест година мукотрпног студирања многима који немају везу не преостаје ништа друго него да се пријаве на биро или да бољи живот покушају потражити у некој другој земљи.
Тачан податак о броју љекара који су напустили државу нико не зна, али из Љекарске коморе ФБиХ процјењују да је у протеклих неколико година више од 300 љекара напустило државу, што је ненадокнадива штета, сматрају из коморе.
"Млади љекари се уопште више и не пријављују у љекарске коморе, него одмах по завршетку факултета гледају како ће напустити државу. На тај начин ремети се демографска слика унутар љекарског корпуса. У појединим секторима здравства просјечна старост љекара износи 58 година, што значи да ће се, након што они оду у пензију, поједини сектори здравства угушити. Такође, имамо и све више старијих грађана у држави, а старији људи захтијевају већу здравствену његу. Дакле, љекари су нам све потребнији, а имамо их све мање", за Kлиx је рекао предсједник Љекарске коморе ФБиХ, прим. др. Харун Дрљевић.
Одлазак љекара већ сада је узео свој данак, што најбоље осјете рубна подручја БиХ која не располажу великим клиничким центрима као нпр. Сарајево, Тузла или Зеница.
"Бројни специјалисти као што су анестезиолози и патолози су већ практично постали ријеткост. Стандарди европске уније предвиђају 362 љекара на 100 хиљада становника, код нас има 162 љекара на 100 хиљада становника. Лако је онда израчунати колико нам љекара тренутно фали", рекао је др. Дрљевић.
Љекари у ЕУ просјечно мјесечно зарађују 3.500 евра, а код нас око 1.200 KМ. Наши грађани се најчешће одлуче за Њемачку.
"Те земље су створиле такве стандарде да напросто усисавају наше стручњаке. Познајем многе младе специјализанте који уче њемачки упоредо са специјализацијом. Мале плате, несигурно запослење, слаба могућност напретка у струци те редовни и неодмјерени судски и медијски напади на љекаре, практично те људе тјерају да напусте земљу", сматра предсједник Љекарске коморе ФБиХ.
Из Љекарске коморе су додали како су нови стандарди и нормативи који су изашли прошле године омча око врата здравственог система БиХ.
"Према тим стандардима нас нема мањка. Они нас својим капацитетом враћају у седамдесете године прошлог вијека. Умјесто да развијамо здравствени систем, ми се враћамо у прошлост", закључио је прим. др. Харун Дрљевић.
Kлиx.ба
