Српска православна црква /СПЦ/ и вјерници данас прослављају празник Рођење Светог Јована Претече - Ивањдан, један од три велика празника посвећена светитељу за чије име се везује крштење Исуса Христа на ријеци Јордан и почетак хришћанске проповиједи.
Јован се назива Крститељем јер је у ријеци Јордан крстио Господа Исуса Христа, те Претечом зато што је најављивао долазак Христов и позивао људе на покајање.
Овај светитељ рођен је од старијих родитеља - оца, свештеника Захарија и мајке Јелисавете, Богородичине рођаке.
Када је Јелисавета остала трудна, Захарије је занијемио. Када се родио Претеча, од његовог оца Захарија је затражено да на плочици напише име дјетета и када је он написао синовљево име, истог часа је проговорио.
Као млад Јован је отишао у пустињу гдје се хранио коријењем и дивљим медом. У проповиједима је критиковао морално посрнуће својих савременика, позивајући их да се покају и врате животу по Божијим законима.
Он је крштавао људе у ријеци Јордан, говорећи им да их он крсти водом, а да за њим "иде онај који ће их крстити Духом Светим и огњем".
Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод.
Празник је изузетно поштован у српском народу, а установљен је у четвртом вијеку, након Божића.
Ивањдан је честа слава православних хришћанских породица, а за овај празник су везани и многобројни народни обичаји.
Обичај је да се бере љековито биље, а од ивањског цвијећа плету се вијенци који се стављају на улаз у православне домове и представљају симбол бесконачности вјере.
У календару СПЦ Светом Јовану се чини помен три пута годишње, и то, осим Ивањдана, још и 20. јануара - Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан, те 11. септембра - Усјековање главе Светог Јована Крститеља.
