Српска православна црква (СПЦ) данас слави празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатијој као Света Петка, једној од најпоштованијих светитељки у српском народу.
Дан обиљежен црвеним словом
Дан је означен црвеним словом и носи богату традицију народних вјеровања и прича о чудима.
Света Петка се у народу сматра заштитницом жена, дјеце и старих, а многи је славе и као своју крсну славу или приславу.
Поријекло и значење имена
Име Свете Параскеве или Петке потиче од грчке ријечи „параскева“, што значи петак – отуда и име Петка.
Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.
Вјерници јој се моле за здравље, нарочито очију, као и за заштиту породице.
Подвижнички живот и поријекло
Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. вијека, а дан њеног помена – Петковдан – обиљежава се 27. октобра.
Култ Свете Петке изузетно је развијен у Србији, Српској, Грчкој и другим православним балканским земљама, отуда и бројни епитети уз њено име – Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска…
Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији. Према записима владике Николаја Велимировића, била је српског поријекла.
Њени родитељи били су имућни и честити хришћани, а брат Јевтимије постао је епископ Мадитски.
Пут до светости
Петка је од дјетињства била веома побожна и посвећена Богу.
Послије смрти родитеља је напустила дом и отишла у Цариград, гдје је пет година живјела при цркви Покрова Богородице.
„Светосавско звонце“ наводи да је потом отпутовала у Палестину, како би се поклонила светим мјестима Спаситељевог живота, а затим се настанила у Јорданској пустињи, гдје се подвизавала до дубоке старости.
Двије године прије смрти, јавио јој се анђео који јој је рекао да се врати у свој родни град и тамо преда земљи своје тијело, а душу Господу.
Када се вратила у Епиват, нико је није препознао. Данe је проводила у раду, посту и молитви, док се тихо није упокојила.
Сахранили су је изван гробља, јер је за суграђане била странкиња.
Капела Свете Петке на Калемегдану
На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и рукама у молитви.
СПЦ јој је посветила око 250 цркава, а најпознатија је капела на Калемегдану, у којој се на дан празника окупља десетине хиљада вјерника.
Калемегданска капела подигнута је на извору воде за коју се вјерује да исцјељује очне болести, и у њој се чува мали прст светитељке.
Света вода и чудотворни извори
Посебно мјесто у вјеровању заузима вода Свете Петке, позната као ађијазма, која се сматра љековитом.
Људи вјерују да лијечи очне болести, кожна обољења и друге тегобе.
Свети извори налазе се, између осталог, у Раковици, Железнику и у мјесту Извор код Параћина.
Вјерници ту воду носе кући у бочицама, уз молитву и симболичан прилог.
Пут моштију кроз вјекове
Два вијека послије смрти Свете Петке, крсташи су владали Цариградом, а цар Јован Асен 1238. године пренио је њене мошти у Трново.
Након пада Трнова у турске руке, мошти су пренесене у Румунију, а затим у Србију.
Царица Милица измолила је од султана Бајазита мошти светитељке и пренијела их у Београд, на Калемегдан.
Тамо су почивале све до 1521. године, када их је султан Сулејман Други однио у Цариград.
И тамо су се дешавала чудеса, па су Свету Петку поштовали и муслимани.
Обичаји и народна вјеровања
Вјерује се да Света Петка не прашта непоштовање њеног дана – тог дана се не пере, не шије и не ради тежак посао, посебно жене.
Народна предања кажу да кажњава оне који раде, а награђује искрене молитвенике.
Иако се по црквеном календару на овај дан мрси, у појединим крајевима жене посте шест дана пред празник, а седмог дана мрсе – у знак захвалности светитељки.
Тог дана не мијеси се хљеб, али се припрема свечани ручак. Не пере се веш, нити се обављају ручни радови.
Ноћ уочи празника, породице пале свијећу и моле се за заштиту и здравље.
Вјерује се и да Света Петка долази у снове онима који не поштују петак или раде недјељом, упозоравајући их да се врате вјери.
Уз Петковдан, култ Преподобне Параскеве обиљежава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.
Гдје се данас налазе мошти Свете Петке?
Године 1641. румунски војвода Василије Лупул добио је мошти светитељке и пренио их у град Јаши, гдје и данас почивају.
Њен гроб је мјесто бројних исцјељења и духовних чудеса, а сваке године на поклоњење долазе десетине хиљада вјерника из цијелог свијета.
