
Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник посвећен Светом Нектарију Егинском, једном од највећих исцјелитеља у историји хришћанства.
Свети Нектарије, рођен као Анастасије Кефалас, био је православни теолог, епископ и светитељ.
Рођен је 1. октобра 1846. године у Тракији, у сиромашној породици. Послије основног образовања преселио се у Цариград, а 1866. године отишао је на острво Хиос, гдје је радио као учитељ. Десет година касније замонашио се и добио име Лазар.
Године 1877. рукоположен је у чин јерођакона и добио име Нектарије. Неколико година касније отишао је у Атину, гдје је 1885. године дипломирао на Богословском факултету.
Наредне године рукоположен је у чин свештеника, а потом унапријеђен у чин архимандрита и постављен за секретара Александријске патријаршије. За митрополита Пентаполског изабран је 1889. године.
Свети Нектарије је 1892. године преузео службу проповједника у Грчкој, а од 1894. до 1908. године руководио је богословском школом у Атини. Посљедње године живота провео је на грчком острву Егини, на којем је основао манастир Свете Тројице.
У православном свијету поштује се као велики чудотворац и молитвени заступник у болести и животним искушењима.
Преминуо је 8. новембра 1920. године у Атини. Цариградска патријаршија канонизовала га је 1961. године.
Свети Нектарије Егински поштује се и као заштитник Института за онкологију и радиологију Србије, чија је крсна слава посвећена овом светитељу.
Његовој молитвеној помоћи посебно се обраћају оболели од малигних болести, тражећи снагу и утјеху током лијечења.
Према предању, прво чудо догодило се на дан његовог упокојења. Један од болесника који је лежао у истој соби био је парализован у доњем дијелу тијела. Након што је неко случајно ставио Нектаријев џемпер на његов кревет, болесник је, према предању, оздравио.
Празник се свечано обиљежава и у манастиру Тумане, гдје се од 2017. године чува честица његових моштију.
