У свијету се данас обиљежава 1. мај као Међународни дан борбе за права радника, али је мало познато да је први случај и писани траг о борби за права радника и побуни забиљежен 1427. године у Сребреници – 65 година прије открића Америке.
Тада је дошло до побуне због угњетавања рудара које је вршио Владислав, надзорник над рудницима, наводи академик Десанка Ковачевић Којић у књизи “Средњовјековна Сребреница – 14. и 15. вијек”, у издању Српске академије наука и уметности, објављеној 2010. године.
Тај податак показује да је борба за радничка права на овим просторима почела чак 459 година прије датума који се обиљежава као званични почетак радничке борбе (1886), а који синдикати широм свијета обиљежавају као Међународни празник рада.
Топионица руде
Само осам година након побуне радника због угрожавања њихових права, у истој књизи наведен је и податак о првом забиљеженом еколошком протесту у свијету 1435. године, који се, такође, односи на Сребреницу, у којој је радило више топионица руде.
Наиме, те године Дубровчани се жале деспоту Ђурђу Бранковићу на лоше здравствене услове у граду и траже да се топионице измјесте из града, што је он већ био наредио.
Та наредба еколошко-здравственог карактера реализована је с циљем чистијег ваздуха у граду и заштите здравља становника.
Данас, због заштите здравља, односно спречавања ширења пандемије изазване вирусом корона, у свијету, па и у рударској Сребреници, нема организовања масовних садржаја ни синдикалних окупљања и протеста.
Рекреативци
Становници ове варошице поштују мјере заштите које је прописао Републички штаб за ванредне ситуације, па нема окупљања ни на излетиштима.
Осим пријератне пароле “Живио 1. мај!” написане масном фарбом на једној литици код изворишта љековите воде Губер, омиљеном излетишту Сребреничана, које је данас празно, ништа друго не подсјећа на некадашње првомајске уранке, окупљања, дружења и забаве на том локалитету.
Само неколико рекреативаца јутрос је изашло у шетњу према Губеру прије полицијског часа.
Сребреница се први пут у документима помиње 1232. године.
Тада је Свети Сава установио Митрополију сребреничку као колијевку православља на овим просторима, односно с лијеве стране Дрине, само 13 година након што је 1219. Српска православна црква добила аутокефалност.
Сребреница је од римског доба позната као рударско насеље Домавија, а и данас на њеном подручју живе Рудник олова и цинка “Сасе” и Рудник боксита, који запошљавају укупно 600 радника.
Захваљујући рударству, Сребреница је била развијена средина, а 1376. године проглашена је трговачким мјестом.