ZVON 19.jpg (937 KB)

Вечерас су у културном Центру Требиње поново „звониле звонке пјесме“, иако Професора Божидара Боба Вучура, дугогодишњег уредника Радио Требиња, није било ту.

А била је његова музика, малишани којима је у аманет оставио музику и лијепу мелодију, али и његови сарадници, којима је, нажалост његовим одласком у вјечност, оставио свој фестивал, који је годинама организовао и био „композитор једне од најљеших културних мелодија Требиња“.

ZVON 6.jpg (858 KB)

„Захваљујући његовим пријатељима и сарадницима, од ове године поново ће, хвала Богу да звони`Звон звонке пјесме`.Одлучили смо да у стварност донесемо идеју о поновном одржавању, односно оживљавању фестивала, која је потекла са неколико адреса. Уз подршку Бобове породице, супруге Бранке, сина Јована и кћерке Невене, најгласнији су били Марко Ресковић, професор Милисав Сукоњица и ето, моја маленкост, уз велику подршку Градске управе, Радио Требиња, Културног центра, свих професора музике нашег града и свих оних који воле нашег професора“, каже професор Музичког васпитања у Гимназији "Јован Дучић" Перо Бокић.

А да Професор Бобо и даље живи и живјеће у нашим срцима, свједоче ријечи Марије, некада Нинковић, а сада Тешић, даме која је наступала у такмичарском програму првог, односно другог фестивала „Звон звонке пјесме“.

ZVON 17.jpg (941 KB)

„Заиста сам срећна јер овај фестивал живи и  да поново звоне звонке пјесме у Требињу. Захваљујући професоровој љубави према музици и дјеци, фестивал је опстао пуних 20 година и оставио је заиста немјерљив печат у музици града Требиња и био је прва степеница у музичком одрастању младих музичара Требиња. Многи од њих су наступали у Бањалуци на Ђурђевданском фестивалу, на `Првом гласу` и многим другим регионалним фестивалима. Памтим га као једног великог заљубљеника у музику, дивну особу, али прије свега човјека који је несебично дијелио своју позитивну енергију“, рекла нам је Марија Тешић.

И на крају, није флоскула, али побједници су сви.

Свако од малених пјевача, праћених оркестром Гимназије Јован Дучић, на свој, одличан начин, донијели су неке од Професорових дјечијих хитова.

ZVON  9.jpg (888 KB)

ZVON 4.jpg (566 KB)

ZVON 18.jpg (794 KB)

Али Стручни жири и Жири публике су донијели одлуке о најуспјешнијим, којима је награде уручио градоначелник Требиња Мирко Ћурић.

Стручни жири је радио у саставу: професор Силвана Стевановић, професор Драган Јелачић и предсједник, професор Јована Марић, директор Музичке школе у Требињу. Њиховим одлукама прво мјесто освојила је Наташа Јанковић, друго Милица Церовина, а треће Вера Бужанин. Жири публике је радио у саставу: Сузана Ламбета, Ненад Илић, некадашњи учесници Фестивала те Бојан Бован, који су одлучили да је боља од осталих била Милица Церовина.

У пратећем дијелу програма наступила је Марија Тешић и оркестар Гимназије Јован Дучић а позоришна сала Kултурног центра била је испуњена до посљедњег мјеста.

И немојте замјерити на овом, иако граматички неисправном, великом слову у ријечи Професор.

Наш Професор Божидар Бобо Вучур је то итекако заслужио.

Тачније, заслужио је највеће могуће слово.

Овакве фестивале немају ни много већи градови.

ZVON 1.jpg (1.07 MB)

И на крају... с обзиром да свака пјесма носи поруку и емоцију, ево и једне Професорове, коју је 1972. пјевао велики Здравко Чолић.

Пролазе дани и године дуге,

Врти се, врти све.

Разни проблеми и све што је лијепо

мијењају наше сне.

Kад’ киша пада, или снијег се вије,

мирно је мирно све.

А кад Сунце гране, и обасја Земљу,

односи проблеме те.

Дим-ди-ри-ди-ри-ди-дам!

Запјевај са мном,

јер то је пјесма за тебе!

Дим-ди-ри-ди-ри-ди-дам!

Ооооо, то је пјесма та!

Пролазе дани, и године дуге...

Професоров аманет остаје.

И поново звони Звонка пјесма над Требињем!