Дјед Петар, унука Дуња и једна кеса пуна чепова. На путу до школе, њих двоје, свакога дана, скупљају чепове и на тај начин помажу Удружењу родитеља дјеце са аутизмом.
Све је почело када је дјед Петар, пензионисани професор физичке наставе, сазнао од своје колегинице за кампању „Чеп за осмијех“.
„Дошао сам овдје у нашу пошту да уплатим неке рачуне, видим кутију чеп за осмијех, врати ми се оно што сам некад радио и помагао ђацима, рекох ја ћу то сам скупљати. Има од тога и више од годину дана. Пошто радим у спорту, радим са много омладине и успио сам на тим спортским игралиштима, утакмицама да сакупим доста чепова. Овдј је у Требињу прошле године у марту било организовано Европско првенство у одбојци, на којем сам саупио и донио скоро 1000 чепова“, рекао је Петар Чоловић.
Овај помало несвакидашњи хоби, дјед Петар је испричао својој унуци Дуњи. Kао шестогодишњакиња, озбиљно је схватила и разумјела да скупљањем чепова може да помогне некој другој дјеци.
„Видјела сам у дедином ауту да има пуно чепова, па сам га питала и рекао ми је то помаже дјеци и онда смо почели заједно да скупљамо. Много је то лијепо, ја волим да помажем другима. Ми свакога дана кад се враћамо кући из школе скупљамо много чепова, скупимо и по трибинама кад ми је тренинг у школи спорта. Гдје год има чеп - одврни. И моја млађа сестра Зоја исто скупља чепове, и кад је метални каже чеп, стварно се брине али још не зна шта је пластика“, рекла је Дуња Рикало.
„Ја прије него што њу одведем у школу, радим у школи спорта, па у спортској дворани прикупим који чепић. Онда одем по њу и док идемо према школи опет прикупимо, а и кад идем по њу да је вратим из школе покупимо. И све тако мало по мало. Она и ја смо анимирали све своје у породици да се чепови не бацају, већ да се чувају“, додаје Петар.
Чеп по чеп, и тако су до сада заједно прикупили 4175 чепова. Анимирали су читаву породицу, другаре у школи, па тако сада сви заједно учествују у овој хуманој мисији.
„Некако ми се увијек свиђало да помажем другима, скупљам нешто што ће другима помоћи, то је веома важно. И никоме у кући не дамо да баци чеп, нити случајно. Говорим другарицама, убјеђујем их да направе добро дјело, јер је добро дјело добро за нас, а и за све остале. Прелијепо је помоћи некоме“, каже Дуња.
Да су рекордери у скупљању чепова, препознали су и у Пошти Требиње. Радо су виђени гости, а запослени им се увијек обрадују када дођу да оставе вриједно прикупљене чепове.
„Једна лијепа дјевојчица показала је да има велико срце, па је пуна емпатије и заједно са својим дедом скоро сваке седмице дође у нашу пошту, донесе велики број чепова. Она је сигурно рекордер у Српској. Срећни смо кад је видимо, срећни смо што је наш другар“, рекла је Милица Банћур, контролор Поште Требиње.
„Нико није више скупио од мене и мог деде, зато сам добила двије награде у Пошти“, каже Дуња.
Поште Српске већ дуги низ година учествује у акцији „Чепом до осмијеха“ и на тај начин подржавају родитеље дјеце са аутизмом. У свакој Пошти има кутија у којој можете оставити чепове. Дјед Петар и унука Дуња овога пута оставили су 325 чепова, а сада сигурним кораком крећу у нову туру скупљања. И како би то Дуња рекла „Нити један чеп да не промакне“.
