Чувар српског војног гробља Зејтинлик у Солуну Ђорђе Михаиловић, који је преминуо данас у 96. години, почиваће на овом гробљу гдје су сахрањени и његов дјед и отац.

Чика Ђорђе је чувао сјећање на страдање српских војника на Солунском фронту. Знао је причу о скоро сваком страдалом јунаку сахрањеном на Зејтинлику, гробљу на којем почива 7.441 ратник и које је један од најзначајнијих симбола српског националног бића.

Сваког путника намјерника дочекивао је са шајкачом, у војничкој јакни и цокулама, и уз питање "одакле сте" причао причу о погинулим јунацима тога краја.

Није било мјеста у Србији за које није чуо иако никада није био, јер је из сваког бар неко страдао на Солунском фронту.

Ђорђе Михаиловић је рођен у Солуну 1. маја 1928. године. Био је трећа генерација Михаиловића, чувара српске историје и сјена српских војника погинулих током пробоја Солунског фронта.

Први чувар гробља био је његов дјед Саво солунски добровољац рођен 13 километара од Котора, у Грбљу, кога је, како неки извори кажу, краљ Александар именовао на челу државне комисије да сакупи посмртне остатке својих сабораца и пријатеља са бојишта и 250 гробаља широм Солунског фронта.

О њиховим гробовима брино се до 1928. године, када је умро и када је чување започете традиције али и историје настравио Ђођев отац Ђуро који је гробове српских јунака сачувао током Другог свјетског рата од нацистичке пљачке понекад и лукавством тврдећи да НН на крсту на српском језику значи Непознати Нијемац.

Након смрти 1961. године ту личну часну дужност, више од шест деценија неуморно са великом љубављу и преданошћу обављао је чика Ђрође.

Одликован је орденом српске заставе другог степена.

Некадашњи министар спољних послова Србије Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу са дијаспором Арно Гујон уручили су му 2021. у име државе признање "Мајка Србија".

Награда "Мајка Србија" додјељује се за изузетан допринос, резултате и заслуге постигнуте у области односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону у хуманитарним активностима, развијању и јачању међусобних веза, унапређивању економске сарадње и другим активностима којима се доприноси матичној држави, дијаспори и Србима у региону.

Када је награда уручена чика Ђорђе је рекао да је сиромах из сиромашне породице и да је цио свој живот посветио гробљу.

- Нисам био ни много добар ђак. Волио сам само историју и географију - рекао је тада чика Ђорђе.

Он је 2020. године добио и српски пасош, што му је, како каже, била животна жеља.

- Живио сам за дан када ми је Србија доделила држављанство. Живио сам, једнако, као и у нади да доживим стогодишњицу пробоја Солунског фронта - рекао је Михаиловић када му је уручен пасош.

Он је додао да је то признање и за њега и за његове претке, који су обављали ту часну дужност.

О чика Ђорђу је написана и књига "Чувар светих хумки", а у Републици Српској снимљен је филм "Чувар части и поноса - Ђорђе Михаиловић".

Прије 10 година о њему је снимљен и документарни филм "Посљедњи чувар".