Predavanje Gojko Perovic 2.jpg (291 KB)

Испред Саборног храма у Требињу вечерас је одржано предавање на тему „Добро нам је овдје бити“, које је у сусрет празнику Преображења Господњег одржао протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Увод у предавање дао је ђакон Бранислав Рајковић, који је говорећи о Тавору, значењу ове библијске горе и путу ка празнику Преображења, подсјетио на ријечи апостола Петра: „Господе, добро нам је овдје бити“.

Рајковић је истакао да су изабрани апостоли Петар, Јаков и Јован на врху Тавора доживјели тренутак у којем су схватили разлику између онога што су до тада проживјели и пуноће живота и Божанске енергије која им се открила у чудесном тренутку Христовог Преображења.

Говорећи о самом називу Тавора и глаголу „таворити“, Рајковић је објаснио да, иако њихова етимолошка повезаност није утврђена, значење глагола у нашем језику може бити снажна семантичка паралела са темом вечери – животом који није пуноћа, већ животарење.

„Оно што су дотада проживјели, па макар и сами са Господом као човјеком, у ствари је једно животарење у односу на ону пуноћу живота и пуноћу оне Божанске енергије коју им је, макар донекле, могао приказати у том чудесном тренутку Преображења“, навео је Рајковић.

Посебно је говорио о симболици планине – мјесту ка којем се, без обзира одакле човјек крене, стиже на исти врх. Та слика, како је рекао, може бити повезана и са различитим путевима тумачења Светог писма који се на крају сусрећу у једној истој истини.

Управо тако се, навео је, догодила и занимљива подударност приликом припреме програма уочи Преображења Господњег. Идеја је била да један од догађаја носи назив „Добро нам је овдје бити“, али је касније отац Борис предложио оцу Гојку да сам одреди тему предавања. Када је упитан за наслов, одговор је био исти – „Добро нам је овдје бити“.

Тема је тако постала својеврсни увод у предавање оца Гојка Перовића, који је говорио о смислу Христовог Преображења, Тавору као мјесту сусрета човјека са Божијом славом, али и о потреби да човјек препозна тренутке у којима му је заиста „добро бити“ – не само због мјеста на којем се налази, већ због присуства Божијег.

Отац Гојко је казао да се у Требињу и Херцеговини увијек осјећа добро.

„Кад кажемо Херцеговина, онда се природно сјетимо и оног стиха из Јеванђеља који се односи на Преображење: ‘Господе, добро нам је овдје бити’. И ево, ових дана у Требињу заиста можемо да кажемо да нам је добро бити овдје. Ја сам, на неки начин, доказ те реченице”, каже он.

Predavanje Gojko Perovic.jpg (1.02 MB)

Додаје да Преображење  отвара многа питања: шта се дешава на Тавору, како апостоли то доживљавају и подносе, зашто су тамо само тројица, гдје су остали и какве све то везе има са нашим животом. О томе вриједи говорити.

“А прије свега, у цркви смо чули 103. псалам, којим почињемо сваку вечерњу службу. Без икаквог натприродног Божјег откривења, он нас подсјећа на једну врло важну ствар – да нам је добро бити овдје, на овој планети Земљи, у овом животу који нам је Бог подарио. Добро нам је са свим оним што нам је Бог дао – са овом природом, ваздухом који дишемо, гравитацијом, свим силама и законима по којима овај свијет функционише. Све је створено тако да ми у томе можемо да живимо”, истиче отац Гојко.

Бог нам се открива и кроз природу и кроз редовна збивања, кроз стварност коју нам је подарио, али понекад и на надприродан начин – када се усред кише одједном појави сунце, усред смрти живот, усред болести здравље.

“То су неочекиване Божје појаве кроз које нам се нешто посебно поручује. Али, прије свега, треба да препознамо оно што нам је стално пред очима. Добро нам је овдје бити. И души је добро када мисли о Творцу који нас је даровао овим животом. Можда је понекад довољно да станемо, попијемо мало воде, удахнемо ваздух и схватимо колико смо већ добили. У томе је и једна од великих порука 103. псалма – да препознамо доброту Божјег дара који већ живимо“, само је дио бесједе Гојка Перовића.

Предавање је одржано у оквиру програма посвећеног празнику Преображења Господњег, а бројни Требињци, али и туристи, имали су прилику да у амбијенту испред Саборног храма слушају једног од познатијих православних бесједника.

Аутор: Сунчица Пешић