Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да су готово голоруки српски преци прије 150 година у Невесињу дигли устанак против силе која је доминирала свијетом и Европом и нису штедјели свој живот да би се борили за слободу, у којој се данас живи у Српској.
Додик је истакао да је Република Српска настала на бази слободарске тежње невесињског устанка и страдању свих Срба до формирања Српске.
"Нашим прецима је послије устанка било теже него прије, јер су их прогањали, мучили и убијали зато што су се супротставили снажној империји", рекао је Додик на конференцији за новинаре.
Он је истакао да ће обиљежавању Невесињске пушке присуствовати и Његова светост патријарх српски Порфирије, који ће дан раније, 5. јула, присуствовати обиљежавању 33 године од страдања Срба у Подрињу.
"Као предсједник Републике Српске учествовао сам у раду Организационог одбора, као и предсједник Србије Александар Вучић. У име њега, руководства Србије и Српске позивам све људе да дођу 6. јула у Невесиње и да пошљемо поруку да нисмо заборавили наше претке", нагласио је Додик.
Он је рекао да је у колективном памћењу Срба у Републици Српској, Србији и Црној Гори остала значајна улога устанка у Невесињу и онога што је слиједило послије њега.
Централна манифестација обиљежавања 150 година од Невесињске пушке биће одржана у недјељу, 6. јула, у Невесињу.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежње код Невесиња.
.jpg)
