У оквиру манифестације „Дани Републике Србије у Републици Српској- културно-историјска и природна баштина“, данас је у Музеју Херцеговине у Требињу, одржана трибина на којој је представљена едиција Завода за проучавање културног развитка „Укуси“ културно -историјска и природна баштина Републике Србије као и досадашњи рад на издању посебне едиције „Укуси Источне Херцеговне“, која ће бити објављена наредне године.
Владан Церовић, директор Завода за проучавање културног развитка из Београда је истакао да је данас било ријечи о нематеријалној културној баштини Источне Херцеговине, Требиња и околине. Поред осталог приказан је и документарни филм о позориштима у Републици Србији.
„У едицији се представља цио крај, историја, културне институције, а дио је посвећен и укусима- храни, пићу и специфичностима. Што се тиче позоришта сагледаћемо који су то проблеми који муче позоришта на овом подручју, какви су то проблеми и то ће бити у фокусу нашег истраживања и пројекта који ће се реализовати наредне године“, појаснио је Церовић.
Додао је да ће наредне године једну од тема њиховог часописа „Kултура“ посветити сарадњи Србије и Републике Српске.
Дејан Загорац, истраживач Завода је навео да је у едицији „Укуси“ до сада објављено пет издања из разних крајева Србије - укуси Ђердапа, Старе планине, Златибора, Делиблатске пјешчаре и Врања те да ће наредне године бити објављена и едиција „Укуси“ Источне Херцеговине.
„Гледали смо да све покријемо, различите предјеле Србије и да повежемо са заштићеним природним добрима. Циљ је био да ставимо гастрономију у контекст цјелокупне културне баштине. Нпр. начин припреме ракије у Србији је дио свјетске културне баштине УНЕСKО-а и да ставимо у контекст развоја туризма јер знамо да управо многи туристи долазе на ове просторе из гастрономских разлога“, каже он.
Истиче да су ове публикације имале велики успјех, недавно су презентоване и у Kини.
„Могу да кажем да су и Kинези одушевљени нашом храном и пићем. Па смо дошли на идеју да урадимо „Укусе Источне Херцеговине“ јер овај крај је веома познат као гастрономски развијен. На пијаци у Требињу, смо видјели да обични људи имају развијену гастрономску свијест, цијене своје ракије, грах пољак, пршут, сир из мијеха. Овдје има толико значајних ствари да се опише, а уз то имате и богату културно-историјску баштину, манастире и природне ријеткости. То би требало ставити у један заједнички контекст и да то буде заједничко издање установа Србије и Републике Српске. На тај начин ћемо појачати и сарадњу наших држава, а и промовисати Требиње, које ће добити једну занимљиву монографију којом ће се представити свуда у свијету“, наводи Загорац.
У оквиру традиционлане манифестације „Дани Србије у Републици Српској“ ове године одржава се 60 активности у којима учествује 14 установа културе, а одржавају се у десет градова и општина РС.
.jpg)
