305076852_549170343674581_6685896979275553598_n.jpg (111 KB)

Пољопривредни дронови, дигиталне клопке за праћење штеточина и паметни системи за наводњавање нека су од технолошких рјешења која би у наредном периоду могла наћи примјену у пољопривредној производњи на подручју Требиња, изјавио је Срни директор Аграрног фонда Требиње Огњен Мандегања.

Мандегања је рекао да је Аграрни фонд Града Требиња укључен у међународни пројекат "Коришћење технологије за прецизну пољопривреду у БиХ и Србији", кроз који је Требиње изабрано као једна од пилот-локација за примјену савремених технологија у овој области.

"Кроз пројекат се очекује могућност коришћења пољопривредног дрона, дигиталних клопки, уређаја за мјерење стања биљака и дигиталне платформе за прикупљање и анализу података", рекао је Мандегања.

Он је истакао да ће ова опрема омогућити боље праћење стања пољопривредних површина, правовремено откривање проблема и квалитетније планирање агротехничких мјера.

У току је и евалуација пројектне апликације "Агролаб Требиње", која предвиђа успостављање едукативно-производног пластеника са паметним системима за наводњавање и праћење влаге и микроклиматских услова.

"Циљ је да се на једном мјесту повежу производња, практична едукација и демонстрација савремених технологија за ученике, студенте и пољопривредне произвођаче", рекао је Мандегања.

Он је нагласио да је намјера да се нове технологије не задрже само на презентацијама, већ да произвођачи имају прилику да виде њихову практичну примјену и корист за производњу, посебно у рационалнијем коришћењу воде, смањењу трошкова и унапређењу квалитета производа.

Мандегања је навео да је Аграрни фонд током ове године кроз различите видове подршке обухватио око 200 пољопривредних произвођача, док је од 2017. године реализовано више од 60 програма подршке за више од 3.200 произвођача.

Међу приоритетима за наредну годину су унапређење властите производње, развој расадничарске дјелатности, виноградарства и пластеничке производње, као и даље одржавање и унапређење система за наводњавање.

Као највеће изазове у пољопривреди Требиња, Мандегања је издвојио високе трошкове репроматеријала, недостатак радне снаге, климатске екстреме и проблеме пласмана производа.