„Неки моји претходници су већ упућивали писма извињења, а ако опет то морамо - читав живот ће нам проћи у извињавању... Ми смо спремни за сарадњу, али нисмо за понижења. Зна се ко је покренуо рат, то нису били Требињци“.
Овако је за „Јутарњи лист“ захтјеве „политичког“ Дубровника коментарисао градоначелник Требиња Мирко Ћурић – алудирајући на догађај из априла 2012, кад је тадашњи градоначелник Требиња Доброслав Ћук у дубровачком хотелу „Ексцелзиор“, уз руковање са тадашњим дубровачким колегом Андром Влахушићем, јавно извинио, изразивши жаљење „због сваке недужне жртве и штете која је нанесена грађанима Дубровника“.
„Ако неко тражи извињење за 1991, онда би и ми могли тражити и за 1991. и за 1941. годину. И ми имамо изгубљене животе из 90-их, имамо и оштећених објеката од граната из Дубровника, али ако ћемо само о томе причати, нећемо никуд доћи. Ја у рату нисам учествовао, као ни господин Франковић, обојица смо били дјеца. Изборне године су честе и људима очито требају гласови, али мени не требају гласови који воде у прошлост. Освјежавање тих рана не води нигдје“, истиче Ћурић за „Јутарњи лист“.
Екипа „Јутарњег листа“ посјетила је Требиње трагајући за одговором на питање откуд „силни несклад између службених и неслужбених односа Требиња и Дубровника.“
„Службено - тих односа нема. Неслужбено - све врви од суживота“, закључује аутор текста који је од требињских саговорника, уз помоћ елементарне математике, лако убијеђен – зашто Дубровчани тргују у Требињу, овдје долазе на ручак, користе стоматолошке или аутомеханичарске услуге, купују станове...
„Никад није било више живота између Требиња и Дубровника него данас“ – каже за овај лист и бивши дубровачки градоначелник Андро Влахушић, који је 2012. примио изјаву жаљења од тадашњег требињског градоначелника Ћука.
„Ја сам за тај сусрет добио најширу могућу политичку подршку, и од Уреда предсједника РХ. Морате знати да с њихове стране то није било лагано, и код њих је било жртава, многе требињске мајке су остале без синова. Тамо је била мобилизација ЈНА, нису се ни они баш могли одупријети“, истиче Влахушић.
С друге стране, актуелни први човјек Дубровника Мато Франковић има путпуно другачије представе односа два града:
„Врло је јасно какви су ти односи. Њих нема“. Као што за Франковића не постоји ни извињење из 2012. године.
„То није истина, та изјава није потписана. Никад није дошло до службеног извињења, осим од владике Григорија. Нама се службена Црна Гора извинила и с њима нормално сарађујемо. То очекујем и од требињских власти: чим се извине, ја сједам у ауто и одлазим у Требиње. Дубровник је свјетски бренд и више требају они нас него ми њих. Они нама уопште не требају“ - држи Франковић.
„Ваља запамтити ову реченицу: 'Они нама уопште не требају'. Необична мисао за челника града који живи од туризма, на погон сезонских радника из Требиња. Још ће воде проћи Требишњицом док први човјек Дубровника не наручи пастрмку у Студенца“ – закључује аутор Дамир Пилић, чију репортажу из Требиња у цјелости можете прочитати на страници „Јутарњег листа“.
