Велики француски маршал Убер Љте једном је рекао свом вртлару да посади дрво. Вртлар је приговорио да дрво расте споро и да неће досегнути пуну зрелост још стотину година. На шта му је маршал одговорио: "У том случају немамо времена за губљење - посадите дрво још овог послијеподнева."
Као што људи имају године које броје, и дрвеће своје године броји у годовима. Годови су кругови видљиви на пању кад се стабло посијече. То су у ствари годишњи прстени који показују колико је дрво нарасло.
Како се мијењају годишња доба, тако и дрвеће потајно биљежи успомене, мијењајући изглед дебла, зависно о количини влаге и сунца, као и годинама које пролазе.
Сваког прољећа и љета дебла расту у висину и шире се, а додатни центиметри слажу се на већ постојеће годове. Кад се стабло посијече, према годовима се може закључити колико је дрво старо и колико је нарасло сваке године. Стабла обично брже расту кад су млада па су годови близу средине најшири.
Дендрохронолози, стручњаци који се баве проучавањем годова, користе се подацима с дебла како би сазнали нешто више о томе како се мијењала клима током времена. У добрим годинама, када у сезони раста дрвеће прима довољно топлине и влаге, стабла снажно расту, а њихови годови су широки. Током лошег времена годови су посебно танки.
Стари Тјикко (9.550 година)
Најстарије клонско дрво на свијету (норвешка смрека) старо је 9.550 година и налази се на планини Фулуфјалет у шведској провинцији Далама. Открио га је професор физичке географије Леиф Кулман који га је назвао по свом псу Тјикку.
На први поглед, ово пет метара високо дрво можда не дјелује као најстарији живи организам, али не дајте да вас величина завара. Хиљадама година ово дрво се успјешно прилагођавало свим климатским промјенама које су утицале на подручје у којем живи.
Вјерује се да разлози због којих је ово дрво преживјело тако дуго леже у вегетативном клонирању и слојевитости. Током вегетативног клонирања, стабло дрвета може да умре на сваких стотинак година (око 600 у овом случају), али систем коријења може да живи хиљадама година. Слојевитост се дешава када једна од грана дотакне тло и временом постане коријен.
Научници су такође лоцирали неколико других дрвећа у околини која датирају од прије 8.000 и више година.
Метузалем (4.845 година)
Метузалем је врста бора који расте високо у Бијелим планинама Источне Калифорније. Име је добило по дуговјечном лику из Библије, који је живио скоро 1.000 година.
За разлику од Тјикка који је преживио захваљујући сопственом клонирању, вјерује се да је Метузалем најстарији живи неклонирани организам. Тестиран је дендрохронолошки (бројањем годова).
Хиперион (800 година)
Хиперион је откривен 25. августа 2006. године од стране природњака Криса Аткинса и Мајкла Тејлора у веома забаченом дијелу Националног и државног парка Редвуд у Калифорнији. Вјерује се да је стар око 700-800 година. Истраживачи вјерују да би дрво могло да буде и више од 116 метара, али је усљед штете коју су дјетлићи нанијели његовом врху оно тренутно заустављено на 115,6 метара.
Иако је неколико других дрвећа било више од овог дива, већина је било жртва рашумљавања Редвуд региона средином шездесетих. Заправо више од 90 одсто државних древних шума је посјечено до 1978. године, када је простор купљен и припојен Националном парку. Као што је случај са већином ријетких дрвећа, њихова тачна локација је тајна и само три групе људи су биле у стању да их пронађу.
Генерал Шерман (2.700 година)
Иако су многа дрвећа виша и у основи шира, она нису ни до кољена озлоглашеном Генералу Шерману. Ово дрво надилази било који други живи организам на планети по свом укупном обиму (не рачунајући гране) и сматра се највећим живим организмом на овој планети.
Процијењена старост овог дрвета је око 2.300 и 2.700 година. Преживјело је бројне пожаре, климатске промјене и савремене људе.
Са процијењеном тежином од око 1.385 тона, висином од 83,8 метара и пречником од 11,1 метар у основи он је најбрже растући организам на овој планети.
Године 1879. дрво је добило назив по генералу из Америчког грађанског рата, Вилијаму Текумсе Шерману, а именовао га је Џејмс Вулвертон, који је служио као поручник Девете коњице Индијана под Шерманом.
Арбол дел Туле (1.400 година)
Ел Арбол дел Туле (шпански за дрво туле) је дрво чемпреса смјештено у центру града Санта Марија дел Туле у мексичкој држави Оахака. Град је заправо добио име по овом дрвету. Старости од отприлике 1.400 година, вјерује се да ово дрво има најшире стабло на свијету, са пречником од 11,62 метара. Постојале су сумње да је стабло заправо сачињено од неколико дрвећа, али је након пажљивог ДНК испитивања доказано да је заиста у питању једно дрво.
Нажалост, у раним деведесетим је откривено да дрво полако умире усљед загађености ваздуха и недостатка воде.
Бањалучки стари храст
И Бањалука има своје дрво, свој стари храст. Он је најстарије дрво у Бањалуци и сијасет људи своју судбину је везало за њега, пролазили су поред њега, одмарали се испод њега и уживали у хладовини која је настала под утицајем великих храстових димензија. Процјењује се да овај храст има око 220 година, а налази се у Новој вароши и данас је симбол бетонизације Бањалуке.
Стари храст, који је био симбол отпора градњи зграде на локацији некадашњег Пициног парка, вјероватно због недостатка воде, а вишка бетона осушио се прије неколико година. Потом су жељели да га посијеку, али се одустало од те намјере. Прошле године у седмом мјесецу Бањалучане је обрадовала вијест да су на њиховом омиљеном дрвету излистале двије гранчице. Храст је пружио свој отпор и показао колико је тешко бити дрво у Бањалуци.
Требињски платани
У самом центру града, испред хотела "Платани", налази се 16 платана, који су посађени у аустроугарско доба и они су прави симбол Требиња. Љети својим гранама стварају хладовину, а љетна башта испод њих је увијек испуњена до посљедњег мјеста.
Легенда каже:
Са Аустроугарском у Требиње је стигао барон Бабић који је био командант града. Имао је кћерку која је била болешљива и нажалост умрла је са 16 година. У њену част Бабић је посадио у центру града 16 платана.
Године 2015. у фебруару "прехладише се" седморица од њих шеснаест. Кажу доктори: "Гљивично обољење." Медији су преносили: "Захватило их је тешко обољење које узрокује да унутрашњост стабла почиње да трули и како сада ствари стоје, неће још дуго красити град на Требишњици!" Међутим, како и доликује дивовима да их поред њихове величине одликује и огромна снага, подигоше се требињски гиганти попут титана и не поклекоше, него се испрсише и наставише да штите свој град. Показали су горостаси да иако су стогодишњи, да још нису спремни за пријевремену пензију, те да ће још дуго својом крошњом красити требињски трг.
.jpg)
