У Требињу се данас одржава културна манифестација „Дучићев дан“, посвећена великом српском пјеснику Јовану Дучићу, а научни скуп - који Град Требиње са Институтом за књижевност и уметност из Београда традиционално организује на овај дан - због епидемиолошке ситуације, организован је посредством „зум“ платформе.
Пјесник Мирослав Максимовић
„Поетика и поезија Мирослава Максимовића“ 28. је научни скуп у едицији поетичка истраживања, већ 13. који Институт за књижевност и уметност реализује у сарадњи са Градом Требињем, односно „Дучићевим вечерима поезије“, а у раду посредством виртуелне платформе учествује тридесетак научних радника из Србије, Црне Горе и дијаспоре.
Пјесник Мирослав Максимовић поручио је на отварању скупа да је пројекат поетичких истраживања изузетно драгоцјен за српску поезију, те да је тим напорима веома допринијело Требиње, без чијег би се учешћа све другачије и са више тешкоћа одвијало.
Требиње је, каже пјесник, по много чему посебан наш град, са бројним културним активностима, посебно оним посвећених Јовану Дучићу.
„Са Црквином, која је у двије деценије овог вијека надомјестила недостатак Ловћена у нашем јавном простору, те увезивањем на плодотворан начин свих тих активности – Требиње је постало главни град српске поезије“, поручио је Максимовић.
У поздравној бесједи у име суорганизатора скупа, градоначелник Требиња Мирко Ћурић казао је да је Требиње поносно што је дио пројекта чији значај и димензије изазивају дивљење.
„Ми у Требињу одавно смо схватили да је култура веома важан посао, преко којег овај град јача и своју умну снагу и своју способност да прихвати сваку слободну мисао и креацију. Тај нам је аманет Дучић оставио. Дучић нас обавезује на дубље спознаје и оштрија освјетљења у свим сферама живота“, поручио је Ћурић.
Посебно смо радосни, додаје Ћурић, што је овогодишњи научни скуп посвећен пјеснику Мирославу Максимовићу, лауреату „Дучићеве награде“, великом пјеснику који је био чест и драг гост на „Дучићевим вечерима поезије“ и који је с посебним усхићењем у Требињу говорио и своје и Дучићеве стихове.
„Свакако, ријеч је о пјеснику који се одавно уврстио у ред наших познатих савремених књижевника, чије се дјело, овдје подно Леотара, на својеврстан начин, дотакло са Дучићевим, и дјело које је, већ је извјесно, осуђено на трајање“, казао је Ћурић.
Директор Института за књижевност и уметност Бојан Јовић изразио је увјерење да ће скуп, иако у технички другачијем формату, бити једанако успјешан и плодотворан, а коуредник пројекта поетичких истраживања Светлана Шеатовић – да ће до краја ове године бити комплетиран и зборник радова посвећених поетици Мирослава Максимовића.
„То ће бити 28. зборник у едицији поетичких истраживања које је основао професор Новица Петковић, а та едиција представља једину праву, унутрашњу, историју српске поезије“, поручила је Шеатовић.
Мирослав Максимовић се од почетка свог певања крајем 60-их и почетком 70-их година 20. века огласио као аутентични песник своје генерације. Књижевна критика високо је оценила поетичке и језичке иновације карактеристичне за његов опус који је у знаку сталне тематске, формалне и поетичке трансформације. Препознат као мајстор стиха који је подједнако успешно певао у везаном и слободном стиху, посебно откривши нове могућности сонета спајајући овај традиционални облик са модерном садржином, означен као песник малих ствари, урбаног амбијента, који се истовремено збирком Бол оглашава и као песник великих тема и трагике историјског искуства, Максимовић је песник који је својим стваралаштвом обележио другу половину 20. и прве деценије 21. века у нашој књижевности.
Започевши свој пут као песник у чијем стваралаштву преовладавају индивидуалистичка искуства, Максимовић је свој опус обогатио свакодневним животом тзв. обичног човека, али и поетском критиком друштвених прилика које тај живот одређују, да би се у каснијим збиркама огласио као песник у чијем делу се на упечатљив начин преплићу породично искуство и историјска трагика 20. века.
Изузетно је важна, за сада последња Максимовићева објављена збирка – Бол, у којој је песник опевао страдање своје породице и српског народа током Другог светског рата. Мирослав Максимовић је на овај начин своју поезију и поетику значајно обогатио и проширио, а себе уврстио у ред родољубивих песника у најбољем смислу те речи.
(Извор: Институт за књижевност и уметност)
У Херцеговачкој Грачаници јутрос је служен помен пјеснику Јовану Дучићу, након чега је делегација Града Требиња, предвођена градоначелником Мирком Ћурићем, положила цвијеће на пјесников гроб и споменике Дучићу и Његошу у центру града.
У оквиру „Дучићевог дана“ у Музеју Херцеговине вечерас ће у 19 часова бити приређена изложба о Матији Бану „Писма са Бановца“, Етнографског музеја из Београда и Архива Србије.
Изложба ће бити доступна посјетиоцима онлајн, а непосредно - тек када поново буду дозвољене посјете установама културе.
