Дучић је много волио Требиње, па је као мјесто вјечног починка изабрао брдо Црквину, са којег се као на длану види цијели град и већ 26 година ту стоји на вјечној стражи у једном од најљепших православних манастира - Херцеговачкој Грачаници.
Сунце, вино, платани, Требишњица, Јован Дучић и насмијани домаћини неки су од синонима за Требиње које многи сматрају да је један од најљепших српских градова.
Град је ових дана окупан прољећним сунцем, док Требишњица тихо протиче дајући свјежину и живост овом херцеговачком драгуљу.
Није могуће овдје доћи а не примијетити споменик најчувенијем Требињцу, великом српском пјеснику Јовану Дучићу који је "свом милом Требињу" осим рима и стихова оставио много тога, највише културу и њене тековине.
Овај град и данас вјерно и поносно баштини и чува успомену на њега и културне вриједности остављене у аманет.
Његов споменик стоји на улазу у градски парк, још једну оазу мира и одмора, стјециште свих пролазника, који у лијепо уређеном и чистом парку праве предах од свакодневних обавеза.
Корачајући парком, долази се до Саборног храма Преображења Господњег, монументалне грађевине, архитектонске мјешавине више стилова чија је градња почела 1888. године и трајала до 1908. године.
Дучић је много волио Требиње, па је као мјесто вјечног починка изабрао брдо Црквину, са којег се као на длану види цијели град и већ 26 година ту стоји на вјечној стражи у једном од најљепших православних манастира - Херцеговачкој Грачаници.
Требишњица, бистра и хладна вода, огледало је планине Леотар, која се гордо и заштитнички издиже изнад Требиња, а под стољетним платанима у центру града, одмарају се и прву јутарњу кафу пију насмијани домаћини и туристи из свих крајева свијета.
У позадини, недалеко од њих, чује се жамор на требињској пијаци гдје се, између осталог, продају домаћи мед, сир, вино, али и пршут и маслиново уље, аутохтони херцеговачки производи.
Ту свраћају и домаћи и гости и одлазе задовољни, па се поново враћају по још, јер укус и квалитет понекад немају цијену.
Даље пут води ка Старом граду, још једном симболу Требиња, који свједочи о богатој, вјековној историји и култури града, гдје се ушушкала чувена Анђелкина капија, успомена на главну јунакињу чувене серије Рањени орао, као и Осман-пашина џамија.
Требиње је и град мостова, симбола повезивања, а то су Арсланагића мост, Мост Ива Андрића и Камени мост. Мостови не повезују само обале, градове, него и људе и времена.
