„Након 118 година поново се у Херцеговину спушта тијело једног епископа. И то каквог епископа! Епископа кога заслужује Херцеговина, која је мученичким костима утемељена и крвљу невиних натпољена“, поручио је у опроштајној бесједи о упокојеној епископу Атанасију владика диселфдорфски и цијеле Њемачке Григорије.
Деведесетих година када је дошао у Херцеговину, подсјетио је владика Григорије, његов духовни отац је плакао над ријекама херцеговачким, Требишњицом и Неретвом, над разореним храмовима и домовима, од Пребиловаца до Житомислића и Мостара, преко крваве Брадине и затрвене Придворице, туговао над Брегавом, Стоцем и Дубравама – плакао и туговао, али никад није заборавио Сиона и Јерусалима.
„Онда су штап твој и палица твоја, као слуге Божије, постали утјеха и ослонац, снага и стуб, утјеха сирочади којима си посао хранитељ а муку најбоље разумио... Помагао си војницима, којима си постао саборац и пријатељ, дом и заштита. Потом, избјеглима којима си постао прибјежиште, али и свима уцвијељенима и обезнађенима. Какав је само догађај било твоје служење у Херцеговини!“, казао је кроз сузе епископ диселфдорфски.
Са епископом Атанасијем, Требишњица је постала велика крстионица, а цркве и манастири врела живота.
„Био си строг и неустрашив, посједовао колосалан ум и огромно знање, а заправо си увијек остао дијете џиновског срца... Ријетко си хвалио и ласкао, био си вриједан и неуморан, а понекад, само понекад радостан и духовит. Били су то ријетки тренуци када смо могли да видимо овдје, у овом суровом свијету, како изгледа људска доброта“, поручио је владика Григорије.
Владика Атанасије се није плашио земаљских моћника, већ су се они плашили њега – његове грмљавине пуне бола и неправде, која је извирала само из једног врела: његовог срца које је крварило за оне који су обесправљени.
„Ако бацимо само један поглед на Херцеговину, прије и послије твог духовног орања у њој – онда бисмо могли рећи: да од тебе не знамо бољег орача и сијача сјемена божије ријечи који би то у оним смутним временима то боље урадили“, истакао је епископ Григорије.
Владика Димитрије: Епохална и пророчка личност
„Заблагодаримо Богу што смо једну такву епохалну и пророчку личност као што је био владика Атанасије имали за пастира у Херцеговини. Био је човјек лав, великог, храброг и чистог срца“, истакао је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије изнад одра упокојеног владике Атанасија.
Наводећи да је владика Атанасије око себе рађао и окупљао људе који су брзо наличили на њега, епископ Димитрије је рекао да осјећа бескрајну благодарност Богу за тврдошку сабраћу.
„Они су ме, као најмлађег и најнеукијег, научили да слушам и искрено волим нашег заједничког оца и учитеља владику Атанасија“, истакао је епископ Димитрије.
Он је упутио захвалност свима који су се данас окупили да посљедњи пут испрате вољеног владику, али и онима који су били спријечени да дођу и који су се широм расијања молили за владику Атанасија.
Владика Димитрије захвалио је и медицинском особљу са ковид одјељења Болнице Требиње, на несебичној бризи за здравље упокојеног владике.
„Велико хвала свима њима, наш је владика отишао испраћен њиховим искреним сузама. Нарочиту захвалност дугујемо др Петри Паовици, на чијим је рукама владика Атанасије и преминуо, хвала и др Александру Ацу Радановићу и проф. др, академију Предрагу Пешку, који су се низ дугих година бринули о здрављу нашег владике, велико хвала и др Славици Турањанин и др Љубици Мијановић. Сви су га лијечили и служили као сопственог оца. Велико хвала и тврдошким и петропавловским парохијанкама, на љубави и бризи за нашег владику“, истакао је епископ захумско-херцеговачки и приморски.
Он је упутио ријечи захвалности и изасланику Његове светости патријарха српског Порфирија, митрополиту дабробосанском Хризостому, који је начелствовао богослужењима, јер је патријарх Порфирије због епидемиолошке изолације био спријечен да дође, потом предсједнику РС Жељки Цвијановић, која присуствује посљедњем испраћају владике Атанасија, премијеру Црне Горе Здравку Кривокапићу, принцу Филипу и принцези Даници Карађорђевић, министрима у Влади РС и Црне Горе, градоначелнику Мирку Ћурићу са сарадницима, свештенству са Косова и Метохије и Црне Горе...
Сарис: Многи Грци владици Атанасију дугују духовни препород
Од умировљеног владике захумско-херцеговачког и приморског Атанасија данас се опростио и грчки свештеник, академик и астрофизичар Емануил Сарис, који је са епископом Атанасијом био пријатељ више од пола вијека.
Присјетивши се да се са упокојеним владиком упознао 60-тих година 20. вијека, када је дошао у Атину због студија и докторске дисертације, Сарис је навео да је тадашњим студентима, међу којима је био и он, владика Атанасије измијенио животе, јер су захваљући њему, по први пут схватили значај и улогу Христа у нашим животима.
„Дошао је у Грчку да студира, учио нас је етосу и богословљу, дошао је на кратко, као студент, остао је са нама до краја, и као старац, владика, духовник који надахњује, просвјетљује и који воли Грчку и њену дјецу. Цијело његово биће био је пламен посвећености и вјере љубави Христовој. Многи савремени Грци управо владици Атанасију дугују духовни препород, кроз дружења, књиге, бесједе, неизмјерну и нелицемјерну љубав. Волио је многе, много смо га вољели“, рекао је Сариз.
Подсјетивши на ријечи једног угледног грчког теолога - да је као врстан познавалац историје цркве и неуморни проучавалац црквених списа, владика Атанасије био „човјек царства вјечног, жива Христова икона и свесвијетли свјетионик православне цркве диљем васељене“, Сарис је казао да је сваки нови сусрет са владиком Атанасијем био и радост, али и наук.
„Ријеч његова увијек је у себи скривала богољубље, теологију, свима блиско и приступачно, кроз примјере из свакодневног живота. Он је и у фудбалу налазио богословље“, истакао је грчки свештеник.
Горостас дјечије безазлености
У име народа Херцеговине, од владике Атанасије опросио се привредник Милан Пешут, који је истакао да је архипастир херцеговачки био човјек са одважношћу ратника али и дјечијом душом, пун љубави и разумијевања, поука и порука, које су били драгоцјене у вртлогу времена у којем је служио у нашем крају.
„Тај велики горостас се тако брзо и лако у читавом свом животу претварао у безазлено дијете, управо једнак њима у игри и разоноди. Фасцинирао ме магнетизам којим је привлачио дјецу на свим мердијанима куда смо заједно проходили и та њихова дјечија радост сусрета са тако великим а опет њима маленим душицама блиског пријатеља“, казао је Пешут.
Захвалио је владици на љубави и вјери у нашим срцима, бројним арихејерима које је изродио, монаштву и свештенштву, бесконачном знању у многим књигама које је написао, али и додао да жали - колико је са владиком знања отишло ненаписано.
