Годишња конференција за новинаре управе Електропривреде Републике Српске одржана у Требињу понудила је исцрпан увид у стратешко пословање, финансијске токове и капиталне инвестиције овог енергетског холдинга који са годишњим прометом од милијарду конвертибилних марака тежи позицији најснажнијег привредног субјекта у Републици Српској.
Генерални директор Лука Петровић, уз асистенцију извршних директора свих сектора, образложио је комплексну слику пословања у којој се преплићу тешке хидролошке околности, тржишни поремећаји и амбициозни развојни планови.
Холдинг је у прошлој години забиљежио негативан финансијски резултат од 56 милиона конвертибилних марака, али тај податак захтијева дубље тумачење јер директно осликава улогу предузећа као социјалног амортизера. Наиме, усљед смањене производње у хидроелектранама и термоелектранама Гацко и Угљевик, Електропривреда је била приморана да на слободном тржишту купује енергију по цијенама које су се кретале од 120 до 240 евра по мегават-сату, док је исту ту енергију грађанима фактурисала по субвенционисаној цијени од свега 40 евра. Овакав диспаритет између набавне и продајне цијене, уз свјесно преузимање губитка ради заштите стандарда становништва и привреде, представља кључни разлог минуса у пословању матичног предузећа.
Извршни директор за снабдијевање Зоран Вуковић прецизирао је да би холдинг, да је примјењивао цијене сусједних електропривреда из Федерације БиХ или Србије, остварио добит већу од стотину милиона марака, чиме је додатно наглашено да су рачуни у Републици Српској и даље најповољнији у региону и Европи.
Упркос текућим финансијским изазовима, инвестициони циклус није успорен. Посебан фокус стављен је на Хидроелектрану Дабар, чији се пробни рад очекује крајем наредне године. Петровић је детаљно описао напредак радова на доводном тунелу дугом преко петнаест километара, истичући да су геолошки изазови на одређеним дионицама захтијевали промјену методологије рада и додатне радове који нису били предвиђени основним уговором. Финансијска конструкција за овај пројекат, који укључује и значајан кинески кредит од 189 милиона евра, у потпуности је заокружена. Истовремено, интензивирани су радови на систему Хидроелектрана на Бистрици, гдје се сукцесивно пуштање на мрежу три постројења планира у периоду од 2027. до 2028. године. Ови пројекти ће Републици Српској донијети додатних 700 гигават-часова енергије, која ће због своје флексибилности имати високу тржишну вриједност.
Технички сегмент пословања забиљежио је историјски напредак у смањењудистрибутивних губитака, који су у 2025. години сведени на 8,54 одсто.
Извршни директор Иван Копривица указао је на снажан тренд енергетске транзиције, наводећи да је на мрежу прикључено преко 2.200 малих соларних електрана чија укупна снага надмашује инсталисане капацитете двије термоелектране. Када је ријеч о самим термоелектранама, инвестиција у систем за пречишћавање угља у Гацку представља кључни технолошки искорак који ће донијети већу ефикасност и драстично смањити трошкове мазута.
На правном плану, управа је истакла рјешавање вишедеценијског терета арбитража везаних за Термоелектрану Угљевик. Успјешним преговорима са словеначком страном, одштетни захтјеви који су у Вашингтону и Београду кумулативно износили преко милијарду и три стотине милиона евра сведени су на 160 милиона евра кроз три споразума о исплати и испоруци енергије. Ово се сматра стратешком побједом која гарантује опстанак и миран рад угљевичког рудника и електране.
На прес конференцији су говорили Родољуб Топић, извршни директор за економско финансијске послове, Иван Копривица, извршни директор за техничке послове, Борислав Грубач, извршни директор за организационо правне послове, Јовица Влатковић, извршни директор за инвестиције и развој, те Зоран Вуковић, извршни директор за снабдијевање и трговину електричном енергијом,
Управа Електропривреде РС је закључила да се Електропривреда Републике Српске налази у фази консолидације унутрашњих дуговања, гдје су обавезе матичног предузећа према зависним произвођачима попут Хидроелектрана на Требишњици сведене на нулу, док се дуговања према Хидроелектранама на Дрини континуирано сманјују. Оваква финансијска дисциплина, уз развој пројеката соларних електрана Требиње и вјетропарка Хргуд, те будућу сарадњу на средњој Дрини, позиционира холдинг као кључни мотор економског развоја који дугорочно гарантује енергетску независност и стабилност цијена за све категорије потрошача.
