Кроз редовне ремонте и пројекте модернизације, Електропривреда Републике Српске континуираним инвестирањем у постојеће електроенергетске објекте настоји одржати ниво погонске спремности и продужити њихов радни вијек.
Генерални директор ЕРС-а Лука Петровић каже да је политика матичног предузећа, уз стабилизационо-реорганизациони, усмјерена и на инвестициони колосјек, при чему се уз пројекте изградње нових електроенергетских објеката - њих пет на којима је тренутно ангажована – истовремено улаже и у одржавање и осавремењавање постојећих.
Као посебно значајну, Петровић је издвојио инвестицију у систем за одсумпоравање димних гасова у термоелектрани Угљевик, вриједности 90 милиона евра. Трошкови производње увећани овим улагањем, уз одобрење регулатора, биће дијелом рефундирани покретањем тарифног поступка за повећање цијене струје.
„Нема разлога да то не кажемо јер је направљена важна инвестиција, која је, вјерујемо, спасила РиТЕ Угљевик, а самим тим обезбиједила и опстанак Електропривреди Републике Српске“, истакао је Петровић.
Извршни директор за инвестиције и развој у Електропривреди Републике Српске Јовица Влатковић каже да је уз овај систем у РиТЕ Угљевик холдинг инвестирао и 9,8 милиона у куповину рудника за експоатацију камених агрегата, прије свега квалитетног кречњака неопходног за процесе одсумпоравања.
Међу најважније инвестиције у постојеће објекте Електропривреде РС Влатковић је издвојио и пројекат измијештања ријеке Мушнице из корита, вриједности 12,8 милиона КМ, којим ће за експоатацију бити ослобођен коп уз термоелетрану Гацко - а ови радови требало би да буду приведени крају у току ове године.
Инвестира се и у хидроенергетска постојења – а у периоду од 2022. до 2025. године планиран је и генерални ремонт у ХЕ Вишеград који ће омогућити погонску спремност за наредних тридесетак година.
„Ова управа је опредијељена да се посвети инвестицијама и највећи дио средства које успијемо да уштедимо или прибавимо из кредитног задужења усмјераваћемо у том правцу - јер инвестиције стварају нове вриједности, продужују вијек трајања и осигуравају квалитетан рад и наших енергетских објеката и дистибутивне мреже“, казао је Влатковић.
Хидроелектране у доброј погонској спремности, термоелектранама потребна модернизација
Извршни директор за техничке послове у ЕРС-у Горан Вукоје каже да су хидроелекране у доброј погонској спремности, са редовним и квалитетно урађеним ремонтима, док двије термоелетране система – у Гацку и Угљевику - захтијевају озбиљније захвате у модернизацији, с обзиром на то да су дуго у погону и већ прекорачиле свој радни вијек од 200 хиљада часова на мрежи.
Додаје да је управа, на приједлог генералног директора Луке Петровића, ангажовала Машински факултет у Београду за анализу и процјену стања виталних дијелова термоелектрана – котлова, турбина и турбогенартора, а све са циљем да дају процену колики је преостали њихов радни вијек и у којој мјери је умањена њихова производна ефикасност.
„С тим у вези, до краја ове године очекујемо да нам Машински факултет понуди техничко рјешење за повећање ефикасности и економску анализу модернизације термоелектрана – а ми ћемо да изаберемо најбољи модел према нашим финансијским могућностима“, појаснио је Вукоје.
Упркос годинама, у просјеку су наше термоелетране у погону преко 7.000 сати годишње, а ТЕ Гацко је прошле године, са 7.885 сати на мрежи, забиљежила и радни рекорд од оснивања.
За разлику од од РиТЕ Угљевик - гдје је дуготрајно абразивно дјеловање сумпора у гориву на котао узроковало 18 непланских испада – Гацко их је у 2020-ој имало само четири, што је, напомиње Вукоје, резултирало другом најбољом годишњом производњом у 37 година рада термоелетране.
Проблем који прати термоелетране откад су почеле са радом је што им је, због неусаглашености опреме и расположивости горива, инсталисана снага на прагу мања од пројектоване, при чему би, додаје Вукоје, рјешење за ТЕ Гацко био систем за прочишћавање угља, који би за 10 до 15% повећао његову топлотну вриједност, а тиме и инсталисану снагу постројења.
Вукоје напомиње да термоелектране, како би одржале погонску расположивост, у просјеку сваке четири године приступају ремонту, а сваки је по више основа озбиљна инвестиција за систем – због прекида производње, ангажовања специјалистичких кућа, набавке резервних дијелова из иностранства...
И поред добре погонске спремности, остварене редовним и квалитетно урађеним ремонтима, улагања су неопходна и у хидроенергетска постројења, а инвестиције у нову опрему планиране су у хидроелектранама Бочац, Вишеград и Требиње 1.
„Код ХЕ Требиње 1 ријеч је о ревитазизација агрегата. У току је евалуација понуда које су приспјеле након расписивања тендера. Очекујемо да радови почну 2022. године, а требало би да трају 12 мјесеци“, каже Вукоје.
Ради се и на смањењу дистрибутивних губитака
Говорећи о губицима на дистибутивној мрежи, Вукоје је истакао да су они у прошлој години на нивоу пет дистрибуција износили 10,3% и да су незнатно већи о односу на годину прије.
„Они су, с друге стране, мањи су од губитака прописаних од стране регулатора, што нам је донијело бенефит од 1,6 милиона КМ. Посматрајући земље у региону, са нашим губицима електричне енергије можемо бити задовољни. Посљедњих година успјели смо да смањимо губитке преко 6%, а једна од најважнијих мјера је увођење мјерних уређаја за систем даљинског учитања“, каже Вукоје.
Он је казао да су у земљама Европске уније губици од 4,5% до 6% те да је Електро-Добој једина наша дистибуција која успијева да се „уклопи“ у овај стандард јер су прије других, одмах послије рата, кренули са инвестицијама у мрежу.
