Замагљених сузних очију, нашао сам Саву Вукојевића, седларца жељезничара са Хума, поред старе локомотиве која се данас покренула још педесет метара на путу до новог одредишта.
„Од јутрос чекам“, каже овај деведесетпетогодишњак.
„Да је видим, како је покрећу јер сам десет година од ње јео хљеб, радећи на Хуму као скретничар. Сваку смјену са њом сам долазио до мог села Седлари. Она је мом Попову и мени значила живот. Среће неће бити што се не направи пруга Хутово – Владивосток. Нема старијег пара од нас двоје, данас у овом граду. И ова слика коју данас сликаш нека вам буде за успомену, да се присјете они који памте живот у половини прошлог вијека“, додао је Сава.
АБВ
