У Европи, а касније у цијелом свијету, у употреби су називи мјесеци установљени у календару старог Рима прије више вијекова. Међутим, ти називи су недосљедни и сами сакупљени из разних епоха, а многи људи ни не знају да крију једну "грешку".

20200625133633_606734.jpg (100 KB)

У календару који данас користи највец́и дио свијета, пет мјесеци носи назив по боговима римског Пантеона - Јанус, Фебрус, Марс, Маја, Јунона. За два су имена, у своју част, створили цареви - јул (Гај Јулије Цезар) и август (Гај Октавијан Август).

Априлу име долази од глагола (латински "аперире", што значи раскривати), а четири мјесеца имају нумеричке називе - септембар, октобар, новембар и децембар, преноси Историјски забавник.

Управо ту се поткрала грешка јер су та "бројчана имена" неодговарајуц́а - девети мјесец се назива седмим (септембар), десети осмим (октобар), једанаести деветим (новембар), а дванаести десетим (децембар).

Како је дошло до забуне

Први римски календар у вријеме Нуме Помпилија је имао само десет мјесеци. Тако је и било предвиђено да септембар буде седми, октобар осми и тако даље.

Проблем је настао вец́ послије Нуме када су уведена још два мјесеца и то на почетак године која је до тог тренутка почињала у марту. Прије овог мјесеца тада су "уметнути" јануар и фебруар.

Нико се није сјетио да се мјесецима који су имена носили по својим редним бројевима, имена ускладе с њиховим новим мјестом у години. Тако је седми мјесец постао девети, осми десети, девети једанаести, а десети дванаести.

И тако заправо највец́и дио свијета и данас учи називе мјесеца "са грешком".