Јубилеј 150 година од Невесињске пушке или Херцеговачког устанка од посебног је значаја као подсјећање на тај изузетан догађај који су српски устаници започели у Невесињу као људи који су дубоко осјећали патриотски порив и имали слободарски дух, а дуго су били тлачени током османске окупације, изјавила је Срни директор требињског Музеја Херцеговине Ивана Грујић.
"Сваки будући јубилеј Невесињске пушке који се буде обиљежавао треба да буде подсјећање на храброст, одлучност и стаменост српског сељака који је увијек умио правилно да процијени ко представља опасност за његов опстанак и чије окупације треба да се ослободи", нагласила је Грујићева.
Она је напоменула да нас јубилеји обавезују да и данашње генерације слиједе традицију слободарског духа српског народа, али и да буду подстрек за даља истраживања о таквим значајним историјским темама.
"Наша историја је пуна опомена и догађаја који треба да нам помажу да се њоме више бавимо и истичемо слободарски дух српског народа који је вијековима његовао, као и правдољубивост која им је била главна мисао водиља и због које су успијевали да одоле много снажнијим непријатељима", истакла је Грујићева.
Она је напоменула да су Срби кроз историју често били на мети нових напада јер су то што јесу и живе на таквом подручју, наводећи и да су покушају ревизија српске историје једна врста новог напада којем се треба одупријети са научне и стручне стране и одбранити част народа.
У Невесињу ће сутра бити одржана централна свечаност обиљежавања 150 година од Невесињске пушке - устанка српског народа против османске власти /1875–1878/. Очекује се долазак званичника Републике Српске и Србије, Његове светости патријарха српског Порфирија и бројних званица и гостију из региона.
Обиљежавање 150 година од Невесињске пушке траје цијелу годину, већ је уприличено више промоција истоимене књиге, а у септембру ће свечана академија бити одржана и у Београду.
Невесињска пушка је дала историјско обиљежје Невесињу, тим догађајем и пуцњем 1875. ударена је историјска детерминанта за овај крај, што се поновило и у Другом свјетском рату, као и посљедњем Одбрамбено-отаџинском рату када је Невесиње дало немјерљив допринос за Републику Српску.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Kрекови код Невесиња 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
Устанак је временом прерастао у српско-турски рат. Три године касније одржан је Берлински конгрес којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
.jpg)
