БАЊАЛУКА │ У стакелним епруветама су узорци бијелог рушта, бијелице, ашламе, црне дивље и касног рушта – пет сорти трешања са подручја Херцеговине, Требиња и Мостара. Инжењери Института за генетичке ресурсе управо су утврђивали антиоксидативно дејство трешања. Осим пет које су се задесиле на анализи у вријеме наше посјете, Херцеговина се може похвалити са 30-так различитих сорти.
“То су све сорте које су наше локалне, аутохтоне, домаће. То су бијелица ашлама, бијели хрушт, црни хрушт. Свако село има свој назив за сорту, зато ми управо радимо ову карактеризацију”, објаснила је Сандра Станивуковић, шеф Лабораторије за биотехнологију.
Млади истраживачи одласцима на терен и биљежењем стабала и доношењем узорка воћа, поврћа, винове лозе, жита, обезбјеђују генетски материјал за очување аутохтоних сорти из цијеле Републике Српске.
Шљиву бијелицу, јабуку шаренику или крушку карамут, све те аухтотоне старе сорте које су гајиле наше баке и дједови можете пронаћи у расаднику Института за генетичке ресурсе РС.
Очување генетичких реусрса је главни задатак Института. У његовим лабораторијама биљке се умножавају за потребе очувања и одрживог коришћења или припрема сјеме за дугорочно складиштење. Инжењери су, кажу, неке старе сорте отргли од заборава.
За рад младих научника и банку гена интересовао се и министар науке и технологије РС, Јасмин Kомић. Својим радом и трудом у очувању природне и животињске разноврсности, увјерили су га да заслужују подршку Министарства.
АТВ
