Čitam sabrana dela Sv. episkopa Nikolaja Velimirovića i u osmoj knjizi nailazim na pisma Sv. Nikolaja svešteniku Petru Stijačiću uredniku „Srpske crkve“, Gera, Indijana. Reših da pokažem sve to ljudima koji bi voleli da čuju i pročitaju dokle su dva sveštenika, dva Stijačića imali poznanstva i šta su ostavili iza sebe.
Petar i Matej Stijačić
Pismo Sv. Nikolaja Velimirovića svešteniku Petru Stijačiću ima deset strana, u osmoj knjizi a počinje na 742. strani. Sv. Nikolaj piše:
„Dragi oče Petre, mir Božiji s tobom!“
„Želeo si da ti napišem nešto o pitanju koje je u poslednje vreme toliko ustalasalo američki svet, i duhovni i laički, da ti izložim gledište naše Crkve na to pitanje. To je pitanje tako nazvanog modernizma i fundamentalizma. Tamošnji eparhijski list 'Srpska crkva' koji ti tako divno i uspešno uređuješ i za koji si tražio ovaj napis, obimom svojim ne dozvoljava da bi se ova stvar mogla u njemu izložiti, zato sam ja pribegao redakciji 'Hrišćanskog života' s molbom da ona objavi ovo pismo. Ovo što sleduje neće svakako biti nepoznato Vama pravoslavnim sveštenicima u Americi, no nije zgorega da više znanje u ovome času krize potvrdi i neko sa ovoga starog starog kontinenta i to iz dva razloga: da bi se zaradovali jačini grada koji se zove Pravoslavlje i u kome Vi stojite; i drugo, da bi još jače usilili svoje molitve za Amerikance, koje vi, kao i ja toliko uvažavate i volite.“
U amerikanskom Srbobranu Pitsburg, 21 januara 1943. godine Protojerej Stavrofor Petar Stijačić piše, ja sam preuzeo nešto iz tog pisanja.
„Godine 1916. za vrijeme Svetskog rata, u Njujork je stigla Vojna misija Kraljevine Srbije, u kojoj je bio član pukovnik g. Jefrem Popović, vojni tehničar iz Kragujevca, iste godine bio je u posjeti Americi dr. Nikolaj Velimirović, ondašnji profesor Bogoslovije Sv. Save a kasnije episkop Žički. Želeo je da upozna Teslu. Ja sam bio dodijeljen od strane 'Srbobrana', da pripremim taj sastanak. Tesla je bio uvijek tačan u vremenu, pa nam je odredio da prijem bude tačno u 3 sata poslije podne u 'Plavom salonu' u velikom 'Valdorf Astorija' hotelu u kojem je on živio i bio najstariji stanar. I mi smo bili tačni; u tri sata ušli smo u određeni salon, a iz pobočne sobe izašao je g. Tesla, visok, prav kao svijeća i suhonjav. Posle ličnog upoznavanja povela se riječ o našoj katastrofi u Srbiji i Crnoj Gori i inače o srpskoj borbi...“
Tako je prota Petar Stijačić upoznao Sv. Nikolaja Velimirovića sa Teslom. Dalje u tekstu prota Stijačić piše:
„Pošljednji put rastao sam se sa njim (misli na Teslu) razgovorom preko telefona“,to je bilo na badnji dan 1943. Zvao ga je da mu čestita Božić, to je Petar redovno radio više puta čestitkom koje su sada u muzeju Nikola Tesla u Beogradu a ja sam ih objavio u mojoj knjizi: „Stijačići sa Nikolom Teslom“.
Dalje, Petar piše: „Sjutradan po Božiću, kada sam preko radija i iz naših novina saznao za smrt velikog naučnika.“ To me navodi na misao da je prota Petar Stijačić možda, a najverovatnije da jeste, zadnji Srbin koji se čuo sa Teslom pred njegovu smrt.
U Americi je dugo godina službovao i prota Matej Stijačić, dok nije po nagovoru Tesle došao u Smiljan da bude sveštenik u crkvi u kojoj je Teslin otac službovao, došao je 1935. godine ostavljajući dobar život i obećanu zemlju da bi ga ustaše uhapsile 1941. godine, izvadile oči, gulili kožu sa leđa i bacili u jamu Jadovno. Mateja Stijačić proglašen je za svešteno novomučenika.
Mateja je 1936. godine organizovao proslavu „osamdeset godina od rođenja Nikole Tesle“ gde je sakupio predstavnike svetske nauke i toga dana Lika se sjatila u Smiljan.
Matej se sastajao sa delegacijom Južnih Slovena sa predsednikom Amerike Herbertom Huverom i g-đom Huver Henri. Herbert Huver je bio predsednik Amerike od 1929-1933 godine kada ga je zamenio Ruzvelt.
Tako ukratko opisah moje Stijačiće i njihov rad, poznanstva i tragičnu smrt Matejinu. Ovo sam napisao u mojoj knjizi ali mnogo opširnije, koju je štampala Srpska pravoslavna crkva, eparhija beogradsko karlovačka, ovo su samo sitni detalji o znamenitim Hercegovcima.
Zoran T. STIJAČIĆ
