TREBINJE │ Hidroelektrane na Trebišnjici danas slave Ilindan, krsnu slavu preduzeća.

Lomljenje slavskog kolača, u prisustvu velikog broja zvanica iz privrednog i političkog života grada i regije, obavljeno je na brani Grančarevo.

Gordan Mišeljić, direktor HET-a, kaže da za razliku od prošle godine koja je bila najgora hidrološka godina od osnivanja Hidroelektrana na Trebišnjici - ova izuzetno povoljna.

„Treba samo uporediti parametre - da smo prošle godine ukupno proizveli oko 620 gigavat sati, a za samo prvih sedam mjeseci ove godine imamo već 850 gigavat-sati. Spremnost agregata je maksimalna, nemamo problema sa opremom, a naši radnici uredno održavaju postrojenja i zato možemo reći da je ovo izuzetno dobra godina za HET“, objašnjava Mišeljić, dodajući i da je kota Bilećkog jezera veoma visoka za ovo, sušno doba godine.

Mišeljić je kazao da je najvažnije završiti započete investicije, one koje su za dobrobit lokalnih zajednica, kao što su izgradnja zatvorenog bazena, sistema za navodnjavanje, rezervoara na Vrelom oku...

„Ipak, najbitnija investicija je izgradnja Hidroelektrane Dabar, odnosno stvaranje jedne nove vrijednosti u sistemu HET-a. Onog momenta kada bude na mreži - sve lokalne zajednice će to osjetiti“, zaključio je Mišeljić.

Izvršni direktor za proizvodnju i tehničke poslove u HET-u Ilija Tamindžija kaže da je do sada u razvojni projekat „Gornji horizonti“ uloženo 80 miliona maraka iz vlastitih sredstava Hidroelektrana na Trebišnjici.

„Ovih dana smo raspisali javni poziv za nastavak i završetak Hidroelektrane Dabar, na koji se prijavilo 19 kompanija. S obzirom na to da ima veliki broj zainteresovanih svjetski renomiranih kompanija iz oblasti energetike - mislim da će ovaj postupak uspjeti“, kaže Tamindžija i dodaje da sredstava iz slobodne amortizacije ima oko 16 miliona KM, koje se uglavnom na godišnjem nivou ulažu u investicije.

„S obzirom da je prošla godina bila sušna, podigli smo kredit od 10 miliona KM jer su nam investicija došle u isto vrijeme. Zbog te istovremenosti do sada smo potrošili polovinu kreditnih sredstava, imamo na računu polovinu, a ove godine imamo i odličnu proizvodnju, što nam obećava da ćemo 'popeglati' i neke deficite iz prethodnih godina“, kaže on.

Lomljenju slavskog kolača i prigodnom slavskom ručku na brani Grančarevo prethodila je sveta liturgija u Crkvi svetog proroka Ilije, sagrađenoj na ostrvu na Bilećkom jezeru.

S.P.