У Кутурном центру Требиње, вечерас је одржана трећа сесија у оквиру манифестације „Сјећања на владику Атанасија 2025“ под називом „Хљеб богословља“.
Осим модератора Остоје Кнежевића, о владици Атанасију, његовом односу према Русији и односу руског човјека према лику и дјелу владике Атанасија говорили су митрополит тверски и кашински Руске православне цркве Амвросије, епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило и јеромонах Игњатије Шестаков.
Митрополит Амвросије је рекао да је владика Атанасије био, како каже Јеванђеље, мудар и прост као дијете.
„Личност владике Атанасија се из године у годину и након његовог упокојења открива и она ће се откривати и даље. Имао сам прилику да се сретнем са владиком Атанасијем у Русији, знао сам да долази познати теолог, архијереј и имао сам у глави неку представу како би тај човјек могао изгледати. Када сам га видио први пут, био сам у некој врсти шока. Већ тада је нажалост носио заштиту око врата, због повреде и имао је веома нобичну појаву. Временом сам схватио да је то човјек који је живио у огромној слободи и када смо чули његова предавања, схватили смо да је студенте требало припремити на сусрет са таквим човјеком. Не треба да вам напомињем о његовој присности и односу према дјеци. И након много година, усвојио сам од владике тај начин комуникације и опхођење према дјеци“, казао је митрополит Амвросије.
Владика Кирило је истакао да је у вријеме митрополита Амфилохија и владике Атанасија народ у Црној Гори и Херцеговини васкрсао из гробова атеизма и безбожништва.
„Владика Атанасије је увијек у животу примјењивао метод - 'кад мајка купа дијете, на крају треба да га полије хладном водом' да би дијете јачало. Као што сви знамо, много је волио књиге и често сам му набављао књиге из Русије док сам био на студијама, напунио би торбе и то му је причињавало срећу као малом дјетету. Митрополит Амфилохије и владика Атанасије су у пару били најбољи, не волим да их раздвајам и мене су извели из предубјеђења да математика може све да објасни, доста су ми помогли да превазиђем егоизам и гордост људског разума коју сваки човјек у неком периоду живота има. Код владике Атанасија све је могло бити упитно, али амерички интерес је неупитан. Критиковао је гријехе свога народа, који доводе до прихватања тих антивриједности, које нас одвлаче од цркве, Бога и Христа“, рекао је епископ Кирило.
Јеромонах Игњатије је казао да је владика Атанасије био један од првих српских архијереја који је у Русију донио информације о Косову и страдању српског народа.
„Почетком 2000-их, руска јавност је мало знала о страдању на Косову, а камо ли о Другом свјетском рату и Јадовну. Владика Атанасије је о томе причао на својим предавањима и донио нам доста тога о српској историји и страдању српског народа. Било је видљиво да њега ништа материјално није занимало, осим књига наравно, то је била једина његова страст. Са владиком Атанасијем је било интересантно причати о свему, не само о историју, већ и о традицији, занатима, храни“, рекао је јеромонах Игњатије.
Четврти годишњи помен умировљеном епископу захумско-херцеговачком и приморском Атанасију биће служен сутра у 9.00 часова у Саборном храму Светог Преображења Господњег.
