Инвалиди и цивилне жртве рата у Херцеговини на данашњем састанку у Требињу су затражили да умјесто понуђених ортопедских помагала добијају новац и да их сами бирају, да се набављају другачија колица за активне инвалиде, а у болницама у Требињу и Невесињу формирају комисије за одобравање одређених помагала.
Они сматрају да је Правилник о ортопедским помагалима у РС, који је допуњен и измијењен у јуну ове године, много бољи од ранијих, али да и даље има недостатака.
- Горући проблем инвалида у РС, а који нису РВИ, су манипулације са ортопедским помагалима и лобији ортопедских кућа, па имамо лош квалитет помагала. Тражимо да имамо право као РВИ да добијамо новац и онда ће сваки инвалид купити ортопедско помагало. Нису нама проблем рокови уколико сами купујемо помагала. Рокови који су смањени у Правилнику са десет на пет година за ортопедска колица и слично - ништа не рјешавају ако квалитет и врста не одговарају - каже Душан Бабић, предсједник Удружења слијепих и цивилних жртава рата источне Херцеговине.
Бранимир Таминџија, предсједник Удружења мултиплесклерозе источне Херцеговине, такође сматра да сви инвалиди не могу добијати иста колица.
- Активне особе са инвалидитетом требају имати активна инвалидска колица, како би студенти могли ићи на факултете, спортисти се бавити спортом и слично, а овим правилником немају могућност набавке тих колица. Тражимо да се прво уради база података, јер таквих особа нема много, а са колицима које сада добијају могу се кретати само по кућама и домовима, тешко и по улицама због архитектонских баријера - истиче Таминџија.
Он додаје да је проблем и набавка пелена, јер у болницама у Требињу и Невесињу немају формиране комисије, па љекари самостално издају одобрења.
Валерија Лакић, руководилац филијале Фонда здравства РС за Херцеговину, такође сматра да је потребно да се иналиди који остварују нека права разврстају на активне и оне који то нису, како би активни инвалиди могли да остварују право на помагало у складу са активностима у којима учествују.
- Њихови захтјеви су оправдани - да се формира одређена комисија у болницама, што је омогућено и правилником. Сад је посао отежан јер приликом остваривања права на нпр. пелене - потребан је налаз три љекара, а формирањем комисија би био један налаз и избјегле би се грешке у шифрама, дијагнозама, што је отежавало поступак за остаривање права на медицинско средство- истиче Лакић.
Никола Уљаревић , асистент у ОЕБС-овој теренској канцеларији Мостар, која је организатор данашњег састанка, навео је да је циљ оваквих скупова објединити приједлоге са терена и упутити их надлежним институцијама и министарствима у оним случајевима гдје се може радити о потенцијалној дискриминацији, нарочито међу особама са инвалидитетом.
