Привреда и пољопривреда нашли су се у центру пажње другог панела Инвестиционе конференције.
Посебну пажњу изазвало је обраћање генералног директора компаније Свислајон господина Родољуба Драшковића.
„Неопходно је да се инвестира у реални сектор јер требињски и херцеговачки народ хоће да ради, треба да ради и зна да ради“, рекао је Драшковић и изразио жељу да узме у закуп значајан дио пољопривредног земљишта на подручју Требиња уколико за то, како он каже, буду обезбјеђене неопходне агротехничке мјере. Неопходан је развој пољопривредне производње јер овдје имамо потенцијала за двије жетве годишње", рекао је Драшковић.
“Требињска привреда се током дугог низа година ослањала на два главна развојна стуба и то енергетику (производњу електричне енергије) и прерађивачку индустрију (металопрерађивачку и текстилну). Предузећа из ових области била су главни носиоци привредног развоја града Требиња, као и цијеле источне Херцеговине. Међутим, посљедњих година појавиле су се и нове гране привреде, воћарство и виноградарство са развојем винарија, као и кондиторска индустрија” рекао је у свом обраћању први од модератора друге сесије, доктор Благоје Шупић, финансијски диркетор ЕРС.
“Укупан обим робне размјене Града Требиња са иностранством у 2016. години износио је 211,2 милион КМ. На нивоу Града је остварен извоз у вриједности од 102,8 милиона КМ, док је увоз остварен у вриједности од 108,3 милиона КМ. Покривеност увоза извозом, на нивоу Града Требиња, за 2016. годину износи 95%. Покривеност увоза извозом на нивоу Републике Српске износи 65%, а на нивоу БиХ 60,1%.”, рекао је Шупић.
Говорећи о електро енергетској грани привреде и будућим улагањима Шупић је нагласио да је на сливу ријеке Требишњице у фази изградње ХЕ Дабар, а планирана је и градња сљедећих производних објеката ХЕ Билећа, ХЕ Невесиње и ХЕ Дубровник два.
О развоју металског дијела Индустрије СЛ ИАТ говорила је генерални директор Бранка Ратковић."Високом професионалношћу и одговорношћу у производњи алата СЛ ИАТ доприноси остварењу циљева квалитета по коме смо препознатљиви широм свијета", рекла је Ратковићева.
Обезбјеђење и одржавање квалитета је основа на којој «Свислајон Индустрија алата» а.д. Требиње гради свој пословни успјех и даљи развој. Као предузеће богате традиције, на својим циљним тржиштима послујемо орјентисано према будућности и примјењујемо своје знање и искуство за изградњу својих позиција на новим тржиштима, обезбјеђење квалитета живота запослених, задовољење потреба заинтересованих страна и одрживи развој.
"Циљеви нашег пословања заснивају се на испуњењу и задовољењу свих примјењивих захтјева, укључујући захтјеве и очекивања наших купаца; примјени и развоју процесног приступа у организовању система менаџмента, квалитетом и сталном настојању да унапређујемо квалитет производа и услуга те успостављању и одржавању партнерских веза са нашим провјереним испоручиоцима и партнерима.”Наши циљеви усмјерени су и ка проширењу тржишта и задржавању првог мјеста у производњи алат, успостављању циљева квалитета у складу са стратешким правцима и контекстом организације, доношењу одлука на бази објективних података, уважавајући све потенцијалне ризике”, рекла је Ратковићева.
„Требиње располаже са значајним подручјима за издавање земљишта у закуп и концесију са могућношћу наводњавања што је од изузетног значаја за развој пољоприведе“ рекао је Веселин Дутина директор Аграрног фонда Требиње.
“Пољопривреда у Требињу и данас заузима високо мјесто у визији привредног развоја града. У нашем граду је 401 пољопривредно газдинставо, 22 пословна субјекта, 61 комерцијална и 318 некомерцијалних субјеката”, каже Дутина.
“Погодан географски положај, близина познатих туристичких дестинација, те изградња новог модерног граничног прелаза према Дубровнику омогућиће лакшу дистрибуцију производа према купцима из ових, али и других градова. Циљеви Аграрног фонда су стварање окружења за унапређење и развој пољопривреде, подстицање становништва да се интензивније бави пољопривредном производњом кроз пружање савјета, помоћи, подстицаја и обука, те увођење нових стандарда у пољопривреди, као и повезивање произвођача на локалном и регионалном нивоу. Визија Аграрног фонда је да буде покретач развоја и унапређења пољопривредне производње, како у локалној заједници, тако и у цијелој источној Херцеговини, путем директног учешћа или путем сарадње и координације са пољопривредним произвођачима, са једне стране, и локалном власти, Привредном комором, медијима, донаторима, удружењима предузетника, Заводом за запошљавање, финансијским организацијама, те научно-образовним установама, с друге стране”, рекао је Дутина.
Оцјењујући наводњавање као изузетно важно за успјешан развој пољопривреде Дутина је рекао да на територији града Требиња постоји више развијених типова система наводњавања, и то системи наводњавања “кап по кап”, каналски системи наводњавања као и системи наводњавања са потисним и дистрибутивним цјевоводима из резервоара.
На данашњем панелу о подстицајима са локалног али и нивоа РС говорио је Веселин Савић, предсједник регионалне подружнице Привредне коморе РС- Требиње. “За реализацију подстицаја, издвојена средства из буџета РС за 2017. годину износе 60.000.000 КМ. Важнији подстицаји су директна подршка за сточарску и биљну производњу (премије), новчани подстицаји по основу инвестиција у производњу, прераду и складиштење пољопривредних производа на газдинству, новчани подстицаји за мјере за заштиту здравља биљака и животиња И новчани подстицаји за подршку опремања лабораторија.
“Град Требиње је препознао важност и развојни потенцијал пољопривреде, посебно као гране компатибилне са другим развојним аспирацијама попут туризма, али и развој прерађивачке индустрије. Намјера је да се успостави нови модел задругарства и створе предуслови за значајно повећање производње и стварање сировинске базе за покретање прерађивачке индустрије. То је разлог за успостављање значајних механизама подршке на нивоу Града, која се организује углавном путем Аграрног фонда”, каже Савић.
Р.М.




