„Награда Жива 2025“ за најбољи словенски музеј додијељена је недавно, на свечаној церемонији у Културном центру Требиње, Хрватском природословном музеју из Загреба док је ова награда, за најбоље мјесто словенског насљеђа, припала Националном заводу за заштиту споменика културе и Музеју Охрид.
Поред њих, додијељене су и посебне награде и признања музејима из Пољске, Хрватске, Црне Горе, Словачке и Чешке.
Међу 32 номинована музеја региона, „Специјална диплома за изузетност“ додијељена је Музеју Житомислић.
У образложењу жирија за додјелу награда истиче се изузетан приступ Музеја Житомислић у обнављању уништеног манастира, стварању ангажованог музеја и развоју одрживог дугорочног плана за будући развој.
„Иако награда, у јакој конкуренцији, јесте била изненађење, уложени су велики труд и рад, и огромна нам је част, одговорност и срећа што смо је добили. Наш музеј постоји свега шест година и драго нам је да је Форум словенских култура у нама препознао нешто због чега смо се и пријавили за ову награду“, каже Ирина Колак Мандић, директор Музеја Житомислић и Фондације „Музеј Житомислић“ за емисију „Благо цара Радована“.
У разговору открива структуру богате манастирске ризнице, изложене у Музеју Житомислић, а коју су, у страдалној прошлости, монаси и монахиње вијековима прикупљали и чували.
„У поставци се налази педесетак икона од 16. до 18. вијека, које су дјела српских, итало-критских и руских аутора. Од експоната је међу највреднијим рукописна књига из 14. вијека и икона Богородице Умиљење за коју се вјерује, иако то још није званично потврђено, да ју је насликао критски иконописац Андреј Рицос. Треба поменути и чувене `Житомислићке двери`, за које се сматра да су рад мајстора Радула, као и оне са иконостаса, дјело Георгија Митрофановића. У музеју се налази и збирка сребрних предмета углавном из 17. вијека. Истичем да је у збирци свега 10 одсто од онога што је Mанастир Житомислић некада имао“, прецизира саговорник Радио Требиња.
Музеј Житомислић, истиче, није само музејски простор већ и мјесто окупљања, духовних сусрета, међурелигијског дијалога, одржавања не само бројних културних већ и хуманитарних садржаја и активности намијењеним дјеци и младима, а цијела година у знаку је обиљежавања двадесетогодишњице од обнове и васкрсења Манастира Житомислић.
„Награда Жива“, установљена 2014. године, промовише изврсност, иновативност и друштвену улогу музеја и локалитета насљеђа словенског свијета. Ове године је жири, састављен од 16 стручњака из различитих земаља и Европске музејске академије, наградио укупно 13 музеја из 11 земаља.
Припремила Влатка Мусић.
