Прољеће у Требињу обиљежиле су температуре изнад вишегодишњег просјека и знатно мање падавина од уобичајених, а сунчано и веома топло вријеме наставиће се и у наредним данима. Температура ће за викенд и током већег дијела наредне седмице додатно расти, понегдје и до 38 степени Целзијуса, док сезонске прогнозе указују да би пред нама могло бити још једно веома топло и сушно љето.
Предраг Паликућа из Метеоролошке станице Требиње каже да је иза нас сушан период, током којег су сва три прољећна мјесеца била топлија од просјека.
„Средња мјесечна температура у марту износила је 10,4 степена, док је просјек у протеклих 25 година 9,8 степени. У априлу је средња температура била 15,4 степена, а просјечна је 13,6, док је у мају измјерено 18,6 степени, у односу на просјек од 18 степени. Дакле, сви прољећни мјесеци имали су температуре изнад просјека“, навео је Паликућа.
Максимална температура у марту износила је 20 степени и измјерена је 16. марта, док је 17. априла достигла 26,2 степена.
„У мају смо, 25. дана у мјесецу, имали максималну температуру од 31,4 степена, а у јуну је, закључно са јучерашњим даном, највиша температура износила 35,3 степена“, рекао је Паликућа.
Према његовим ријечима, април је имао пет љетних дана, мај 12, а у јуну је већ забиљежен 21 љетни дан.
„У мају смо имали четири тропска дана, а у јуну десет. Када су тропске ноћи у питању, у мају је забиљежена једна, а у јуну четири“, прецизирао је Паликућа.
Прољеће је, уз високе температуре, обиљежио и изражен недостатак падавина.
„У марту су пала 72 литра кише по метру квадратном током шест падавинских дана, док је просјек за тај мјесец 148 литара. То показује да смо имали знатно мање падавина од уобичајених“, рекао је Паликућа.
Април је био посебно сушан, јер је забиљежено свега 16,9 литара падавина по метру квадратном, такође током шест падавинских дана, док је вишегодишњи просјек 108 литара.
„У мају смо имали 61,9 литара падавина и девет падавинских дана, а просјек је 95 литара. Све то говори да је иза нас изразито сушан период, уз температуре изнад просјека“, истакао је Паликућа.
Најјачи удар вјетра током прољећа забиљежен је 10. априла. Дувао је јужни вјетар брзином од 19,4 метра у секунди, односно око 70 километара на час.
„Када погледамо све ове податке, чини се да се у посљедње вријеме више не можемо ослонити само на статистику, било да је ријеч о годишњим подацима или неком одређеном периоду. Екстреми су све чешћи и заиста се показује да је свака година прича за себе“, поручио је Паликућа.
Врућине које су у Херцеговини почеле и прије календарског љета настављене су и у првим данима најтоплијег годишњег доба, рекла је за Радио Требиње Милица Ђорђевић, начелник Одјељења за бдијење у Републичком хидрометеоролошком заводу Републике Српске.
„Врућине су у Херцеговини кренуле нешто раније и само су се наставиле у претходним данима, уз даљи пораст температуре. Оно што је свима примјетно јесте и мањак падавина. У претходних неколико дана било је локалних пљускова, који су понегдје накратко били израженији, али је генерално у већини крајева све суво и веома топло“, навела је Ђорђевић.
Слично вријеме очекује се и наредних дана, уз високе температуре и наставак врућина.
„У уторак и сриједу биће услова за краткотрајне пљускове у послијеподневним часовима. Није искључено да у вишим предјелима Херцеговине буде и нешто јачих пљускова, али ће све бити веома локалног карактера и неће значајније утицати на општу слику сунчаног и врућег времена“, истакла је она.
Температура ће додатно расти, посебно током викенда и већег дијела наредне седмице.
„У многим предјелима температура ће износити око 35 степени, а понегдје може достићи и 38 степени Целзијуса. Оно што је посебно изражено у Херцеговини јесте да је веома топло и у ноћним сатима. Имамо такозване тропске ноћи, када минимална температура остаје изнад 20 степени, па нема ни тог малог предаха током ноћи“, појаснила је Ђорђевић.
Нешто свјежије вријеме, које би донијело пад температуре за неколико степени и повремене пљускове, могло би да стигне тек око 3. или 4. јула.
Говорећи о изгледима за цијело љето, Ђорђевић је нагласила да дугорочне прогнозе треба посматрати са одређеном резервом, јер обухватају период од једног, два или три мјесеца.
„Увијек може доћи до одступања и у периоду веома топлог времена можемо имати краткотрајна освјежења. Ипак, када се све сабере, сезонске прогнозе наглашавају да би ово љето могло бити још једно у низу веома топлих, са мањком падавина, посебно у Херцеговини. Љетне врућине на овом подручју су уобичајене, али су посљедњих година све израженије“, рекла је Ђорђевић.
Искуства из претходних година, закључила је Ђорђевићева, показују да би веома топло и сушно вријеме и овог љета могло донијети проблеме са шумским и пожарима на отвореном.
