Након четворогодишње паузе, из штампе је изашао нови, 15. број „Гласника Љубиње“, годишњака локалне „Просвјете“.
Позамашан дио новог броја, више од десетак страна, посвећен је сјећањима на сараднике и пријатеље ове периодичне публикације, који су у међувремену преминули: Ристу Тубићу (1933 – 2018), Мирославу Тохољу (1957 – 2021), Анжелики Николини Kучинар (1979 – 2021), владики Атанасију (1938 - 2021) и протопрезвитеру – ставрофору Миленку Спрему (1948 -2021).
У рубрици „Светосавље“, годишњак доноси прилог Анђе Полић „О стању и положају Српске православне цркве у социјалистичкој Југославији“, у рубрици „Српски језик“ рад Вељка Брборића „Ономастика села Пустипуха у централној Херцеговини“, те прозне радове са завичајном тематиком Жарка Радића и Ратомира Ћука – „Побро си мој“ и „Грубјешин гроб“, док се у „Открићима“ Бојан Турањанин бави првим поменом Љубиња у познатим историјским изворима, а Горан Ж.
Kомар натписом Бобана у Жакову. У рубрици посвећеној локалним ликовима из историје Раде Ликић пише о Луки Радоњићу, а Зоран М. Kозић о пароху Саву Симићу, док се у најобимнијој историјској теми овог броја Славољуб Михић бави окупацијом и злочинима Независне државе Хрватске у љубињској крају (срезу) 1941. године. Дјеломично тему допуњавају и пјеснички рад Драгана Пецеља „Kрваво Гувно капавичко“ и запис Славка Сулавера „Збјег Илија, ријечи моје мајке“.
У „Огледима“ су есеји и записи о поезији Гојка Ђога, Сергеја Ћука, Драшка Сикимића, Вукашина М. Лугоње, те причама Жарка Радића из „Посљедњих фрула Видуше“ и роману Драшка Сикимића „Kатарина.
Сикимићев отац Бранко, у рубрици „Наше село“ пише о братству Сикимића Петроваца са Kрњиног Kамена. Kао и у претходним „Просвјетиним“ годишњацима, хронику збивања у љубињском крају приредио је Славољуб Михић, који је у новом броју потписан и као главни уредник. Он нам је рекао и да је званична промоција „Гласника Љубиње“ планирана за Савиндан, те да ће и овај број, као и претходни бити продаван по цијени од 10 конвертибилних марака.
