У оквиру Дучићевих вечери поезије, у Музеју Херцеговине, вечерас је отворена изложба цртежа „Надежда Петровић: без боје“ из колекције Народног музеја Србије.
Изложба је настала прошле године, поводом обиљежавања 150 година од рођења Надежде Петровић.
Према ријечима Евгеније Блануше, аутора изложбе, Народни музеј Србије чува у Збирци цртежа графика југословенских аутора 20. вијека, бројне Надеждине радове, има их укупно 173, од тога 15 индивидуалних цртежа и четири скицен блока. За изложбу у Требињу одабано је 75 цртежа, од чега 74 Надеждиних и један цртеж њеног оца Димитрија Мите Петровића.
Овај опус се, како наводи Блануша, може подијелити у три цјелине, потпуно различите.
„Прву цјелину чине скице, необавезне биљешке, тзв. сувенирски цртежи и уколико посматрамо Надеждине цртеже са становишта линије, можемо рећи да су они остварени без неког претходног планирања, да су врло спонтани, да су настали у некаквој доколици без трага експресивности коју заправо има њен сликарски потез. Другу групу, бројну, чине цртежи које је урадила на студијама, боравећи у Минхену, који показују да је она, слиједећи педагошке захтјеве својих професора, достигла завидно умијеће у академском начину цртања и да у том смислу готово не заостаје за класичним мајсторима, што ће се посебно одразити у њеним мотивима из Рима. Посебну цјелину у њеном опусу чине малобројни радови у којима се могу уочити трагови њеног генералног схватања сликарског изражавање па се за њих може рећи да заправо представљају један вид графичког експресионизма“, појаснила је Блануша.
Најранији датирани цртеж потиче из 1894, а најкаснији из 1912. године.
Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине је навела да Надежда Петровић није била само сликарка него и херојина, ратна болничарка, оснивач Kола српских сестара те оснивач прве колоније.
Она је додала да су сада по први пут у Републици Српској приказани цртежи Надежде Петровић.
Драгана Kовачић, шеф Одјељења историје умјетности Народног музеја Србије је истакла да је вријеме у коме су стварали Петровићева и Дучић било је херојско.
„Читаве плејаде сликара, књижевника, научника, хуманиста, стварали су на прелазу 19. и 20. вијека. Њихово доба представља звјездане часове српског друштва који се, можемо слободно рећи, неће више поновити“, навела је она.
Изложбу је отворио Дражен Бошковић, замјеник градоначелника Требиња који је истакао да су Дучићеве вечери поезије најзначајнија манифестација културе у Требињу и широј регији.
„Посебно је важно да кроз овакве догађаје његујемо сарадњу установа културе Републике Српске и Републике Србије. То радимо континуирано. Током цијеле године, у оквиру наших традиционалних манифестација али кроз свакодневни рад наших културних институција, доприносимо повезивању културне сцене Републике Српске и Србије, а ова изложба је сигурно додатна вриједност и посебан печат тој сарадњи“, рекао је он.
Посјетиоци ће ову изложбу у Музеју Херцеговине, моћи да погледају током наредна два мјесеца.
