У галерији Музеја Херцеговине сутра вече биће отворена изложба слика академске сликарке из Бугарске Светле Радулове, добитнице I награде жирија Међународне умјетничке колоније „Коло 2019“.

Svetla Radulova.jpg (227 KB)

Светла Радулова рођена је 15. септембра 1981. године у Софији. Завршила је мастер студије 2007. године на Националној академији за умјетност у Софији, одсјек керамика. Послије завршетка образовања кратко је била предавач на истој академији. Тренутно је самостални умјетник у области сликарства, керамике, скулптуре, фотографије. Њена прва самостална изложба била је у Француској, а после тога у Бугарској. Учествовала је на бројним симпозијумима у Босни и Херцеговини, Русији, Јордану, Македонији, Њемачкој, Белгији, Италији, Холандији, Турској, итд.

Отварање изложбе је у 19.30 часова.

Умјетност Светле Радулове, која својим сликарством успијева створити апстрактне слике, које не представљају дио (као што је природно када је у питању врста естетског одабира попут њеног) уобичајеног визуелног искуства, није створена у серији на нивоу концептуалне концепције, није ни одобрена, нити безлична, ни конвенционална. Умјетник испољава своје „естетске садржаје“ слободним саставом линија, облика и боја, без репродукције, имитације или угледања на неки модел, конкретну стварност, која апсорбује и прожима животе свих нас. Сликарство ове умјетнице не садржи никакав елемент орнаменталног и декоративног као што се догађа код одређених фигура - узвишених и стилизованих - лирске апстракције. Она је калибрисана, међутим, према садржајима и значењима једне „визуелне димензије“ која не узима ништа од стварности и која чак, варира у пракси, од свега - на један фантастичан начин - од заједничких наступа физичког свијета и природног окружења у којем појединац живи и исказује своју креативност. Потреба ауторке да слике поврати на једну врсту „визуелне синтезе“ и „украшене отворености“ које дају јаку изражајну енергију овој врсти „метонимичног сликарства“ (које функционише на пространом сусједству, временском и случајном које постоји између апстрактног и конкретног) представља естетски додатак сликарству Светле Радулове.

Из рецензије ликовног умјетника Рина Кардонеа