Иако је званично отварање 68. Фестивал фестивала тек вечерас, прва манифестација пратећег програма - изложба „Родоначелници српског театра“ аутора проф. др Милована Здравковића, отворена је синоћ у Музеју Херцеговине, на радост свих љубитеља позоришта.
Ријеч је о 36 портрета Срба чији су пионирски подухвати покренули српско позориште и дали му први замајац, мада је, по ријечима аутора, вјероватно још толико њих, заслужних ентузијаста онога времена, који су ништа мање значајни.
„Ми покушавамо мало да се одужимо тим нашим великанима који су нас увели у Евопу, а, са друге стране, Европу довели код нас и то је врло значајна комуникација за културу“, рекао је професор Здравковић на отварању.
Појашњавајући како је позориште значајна институција за развој Србије и национално окупљање у том времену, Здравковић каже да је већина родоначелника српског театра, у ствари, рођена у Војводини, али су се одужили матици Србији и, прешавши преко Земуна и Београда, прешли у Србију.
„Први који је то урадио је наш кнез Милош, који је био занимљив Србин и, путујући по Европи, видио колико је важно позориште, па је позвао једног од значајних интелектуалаца тога времена Димитрија Давидовића, да би основали позориште, тако да овај позива Јоакима Вујића који долази у Крагујевац, а он зове диригента и композитора Јохана Шлезингера, да би њих тројица направили Краљевско српски театар. Из тог нуклеуса креће организовање позоришта по Србији, а у Београду кнез Михајло позива Јована Ђорђевића који је био управник позоришта у Новом Саду, да би се основало и Народно позориште у Београду, доводећи једну велику групу новосадских глумаца“, казао је Здравковић, додајући да су се Срби на тај начин полако уписивали на културну мапу Европе.
Он објашњава да је већина изложених портрета врло успјешно обрађена вјештачком интелигенцијом, па слике изгледају боље него у каквом су стању биле изворно, али да наставља да трага за оснивачима српских позоришта и позоришним трупама.
Дајући рецензију изложбе, доктор театрологије Зоран Максимовић је истакао да су сви изложени портрети, у ствари, стубови српске позоришне умјетности.
„Свако од њих је дио тог мозаика који чини историју српског позоришта, од почетка, од Јоакима Вујића, преко свих других и данас заслужних ентузијаста који и даље раде, прије свега срцем, али и свијешћу да треба чинити за свој народ ствари које су скрајнуте у овом лудом времену“, рекао је др Максимовић.
Напомињући да је потребно и на овај начин исказати захвалност свим оним људима који су кроз историју његовали српску умјетност, он истиче да је овај сегмент веома битан и за српску националност.
„Ово је омаж људима који су углавном заборављени, али је ово некако и најпластичнији вид комуникације са историјом, одакле било ко може нешто и да научи, али и да прошири знање ако већ о томе нешто зна. И на крају, важно је и то да изложба, догађај, иде људима у сусрет, јер, не мора само да се очекује да људи иду догађају“, истакао је Максимовић.
У Културном центру ће у сриједу, 23. јула, бити и представљање брошуре „Родоначелници српског театра“, чији је аутор такође проф. др Милован Здравковић.
