Извјештај Уједињених нација о стопи загађења Земљине атмосфере навео је да је 2017. године човјечанство, не само што је повећало нивое CО2 на највише у људској историји, него је то чинило брже него икада.
Уз такве трендове и лобирање нафтних, гасних и компанија које зарађују на угљену, при чему улажу милијарде евра и долара у промовисање даљњег кориштења фосилних горива, свијет је све даље од тога да се у овом вијеку спаси од глобалног загријавања горег од 2°C колико су нације свијета договориле Паришким климатским споразумом. Камоли да се заустави на 1,5°C, што је предложено као посебно амбициозан циљ.
Како сада ствари стоје и према чак и оптимистичним предвиђањима, свијет ће до 2100. оваквим темпом бити топлији за 3°C.
Чланак објављен на ову тему у "Proceedings of the National Academy of Sciences of the U.S.A" наводи да ће по таквим сценаријима ниво мора широм свијета до краја вијека порасти за између 4,3 и 9,9 метара у односу на просјеке прије драстичних промјена широм Земље усљед климатских промјена.
Само пет година откад се у званичним предвиђањима чак и раст мора од 1,5 метара сматра екстремним прогнозама, одједном испада да су и умјерена предвиђања неколико пута гора од тога.
Што се тиче хрватског приморја, на сљедећим илустрацијама погледајте шта ће се догодити с јадранском обалом у случају раста мора од 9 метара, што је у складу с извјештајем ПНАС-а.
Сплит и Каштеланиски залив
Већ и уз раст нивоа мора од само један или два метра, све риве на Јадрану су поплављене. У случају раста од 4 метра, по Јадрану је поплављена и скоро свака стара градска језгра. А у случају 9 метара...
Трогир је одавно атракција још само за рониоце, као и пола Солина, Каштела, Пољуда у Сплиту, Диоклецијанове палате, Лоре, луке, путева. Јужније, море је продрло десетинама километара у Цетину, не постоји више ни Омиш, ни пола Макарске.
Долина Неретве
Ово је у Хрватској на климатске промјене најрањивије подручје. У случају већ и 4 метра, нестају Опузен, Метковић и Плоче, Чапљина добива своју ривијеру.
Али, море се ту не зауставља и потопљена је и Чапљина, море заправо продире до пола пута до Мостара, пољопривреда је одавно немогућа. Страдали су и Стон, најнасељенији дијелови свих хрватских острва.
Дубровник
Стари Град је највећим дијелом под водом, одавно је потопљена градска лука. Страдали су Цавтат и Купари.
Задар
Уз 9 метара овај град скоро да престаје постојати. Оно што још није потопљено, редовно је девастирано жестоким олујама силине ураганских. Успут су нестали и Нин, Бибиње, већи дио Шибеника, Скрадин.
Ушћа јадранских ријека су се претворила у мртве заливе.
Ријека
Трсатска градина сада се издиже са саме морске обале, а све ниже од тога одавно је под водом.
Под морем је већи дио болничког комплекса и практично свака поједина знаменитост овог града уз које су се некада људи јављали једни другима на разгледницама.
Пула
Слично је и с овим градом, с тим што због конфигурације терена море уз нивое од +9 метара продире из неколико смјерова, одсијеца поједине дијелове града и претвара га у неколико острва.
Арена се сада издиже из плићака. Кад је бонаца, потопљено је пола града. Кад крене југо и већ нормалне ураганске олује, под морем је практично све. Истра је уопште језиво страдала. Раша више није ријека, него дубоки морски залив, нестали су Пореч, Врсар, Новиград и Ровињ, Мотовун је град на мору, а Савудријска вала/ Пирански залив потопио је чак и граничне прелазе Плованију и Каштел.
У Италији су нестали Венеција још одавно, али усто и Падова, Тревисо је на мору као и Болоња, долина ријеке По једва да уопште још постоји, тамо је сад отворено море, пише "Еxpress.hr".
