Као најбољи студент свог факултета и добитница Плакете Универзитета у Источном Сарајеву намијењене студентима генерације, стипендиста Фондације „Др Милан Јелић“, Града Требиња и Републике Српске - двадесетдвогодишња Милица Кашиковић вјерује да јој Требиње може осигурати будућност какву жели и каква доликује свим младим и надареним људима...
ТРЕБИЊЕ │ Требињка Милица (Курилић) Кашиковић најбољи је студент Факултета за производњу и менаџмент Требиње, генерације уписане у академској 2012/2013.
Студије је завршила у року, са просјеком 9,54, а дипломски рад, код проф. др Уроша Караџића са Машинског факултета Подгорица, одбранила десетком!
Са 22 године, Милица је дипломирани инжењер индустријског инжењерства за енергетику, из прве генерације уписаних на овај студијски програм требињског ФПМ-а.
„У средњој школи сам размишљала о више факултета и гдје бих студирала. Међутим, како ме занимала енергетика, отварање новог смјера на ФПМ-у Требиње ми је био изазов, звучало је примамљиво и нисам се покајала што сам остала овдје“, истиче Милица за Радио Требиње.
У себе није сумњала, мада је на испите, признаје, излазила под великом тремом. Незадовољна постигнутим, поништавала је чак и деветке.
„Знала сам да могу боље и више, и не жалим због тих одлука. Од почетка сам имала добар просјек и тако сам жељела да остане до краја. Чак су ми и поједини професори сугерисали да испит поновим. С обзиром да у животу не иде све како планирамо, нисам перфекциониста, али се свакодневно трудим да ствари буду онакве какве би требале“, појашњава ова млада и амбициозна Требињка, коју ни двије године брачног стажа нису удаљиле од жељеног циља.
Двије „десетке“ у исту породицу
„У свему је најважнија добра организација и, наравно, подршка породице. Мислим да ми је супруг највећа подршка. Увијек је вјеровао у мене. Иако ми на дипломи пише дјевојачко презиме Курилић, а не Кашиковић, и он и ја знамо да сам иста особа без обзира под којим презименом сам дипломирала“, каже Милица, додајући да је због компликоване процедуре, било лакше студије завршити како је и почела - под дјевојачким презименом.
Од 19 студената, са којима се прије четири године први пут срела на ФПМ-у Требиње, њих петоро је завршило четврту годину студија. Осим Милице, десетком је дипломирала још једна студенткиња - ни мање ни више него члан породице Оксана Кашиковић.
„Нас двије смо удате за два брата. Дружиле смо се од почетка факултета, а то што смо породица, само нас је додатно зближило. Она је изванредан студент! Професори кажу да смо сви изузетна генерација - нема студента са просјеком испод 8,45. Искрено желим да сви што прије дипломирају и наставе правцем који зацртају!“
Мале хидроелектране
Њен пут за сада може стати у двије жеље. Прва да упише постдипломске студије на неком од машинских факултета у РС или у Подгорици. Друга да се запосли у родном граду и својим знањем допринесе земљи у којој живи. Њен сан су турбине и мале хидроелектране, тема на којој је и дипломирала.
„Локација којом сам се бавила смјештена је у Национални парк Сутјеска, кањон Сутјеске, гдје би од значаја за биљни и животињски свијет биле управо мале хидроелектране. То је у свијету одавно заживјело, из разлога што се на овај начин производи енергија из обновљивих извора, умјесто фосилних горива. Циљ је јасан - заштита животне околине. Захваљујући малим хидроелектранама смањује се проток воде, што спрјечава рјечне ерозије, док се истовремено вода обогаћује кисеоником и на тај начин помаже биљном и животињском свијету“, појашњава Милица.
Као најбољи студент свог факултета и добитница Плакете Универзитета у Источном Сарајеву намијењене студентима генерације, стипендиста Фондације „Др Милан Јелић“, Града Требиња и Републике Српске - двадесетдвогодишња Милица Кашиковић вјерује да јој Требиње може осигурати будућност какву жели и каква доликује свим младим и надареним људима.
Уколико се то не догоди, спремна је, додаје, као и многи прије ње, да искуша срећу негдје у иностранству.
Маја Бегенишић
