У Народној библиотеци Требиње вечерас је представљен роман „Запис у крви“, књижевни првенац др Душка Терзића, специјалисте кардиохирургије и асистента на Медицинском факултету у Београду.
Радња романа смјештена је у вријеме непосредно пред Косовску битку, а у средишту приче налазе се браћа Никола и Лука Стони. Њихов животни пут води их кроз Дубровник и повезује са пословима и догађајима који су претходили великом сукобу са Османлијама.
Кроз причу о двојици браће, њиховим односима, породичним тајнама и искушењима, аутор настоји да читаоцу приближи једно од најважнијих и најбурнијих раздобља наше историје.
Говорећи о настанку романа, Терзић је истакао да је читајући различите романе српске историјске прозе пожелио да свој омиљени жанр преточи у сопствено књижевно дјело.
„Жалећи због тога што неке личности и догађаји из одређеног временског периода нису били довољно представљени, прије свега наша историја, али и приче које су уопште глобално занимљиве, родила ми се идеја да напишем роман у форми историјске фикције и обрадим један од најзначајнијих тренутака српске историје – Косовски бој“, рекао је Терзић.
Роман обухвата период од годину дана који је претходио Косовском боју, вријеме у којем су доношене одлуке и предузимане припреме за велики и судбоносни сукоб.
Посебност романа огледа се и у томе што су велики историјски догађаји приказани очима „малих људи“. Умјесто да у првом плану буду владари, кнежеви и војсковође, Терзић је настојао да покаже како велике историјске одлуке утичу на живот обичног човјека.
„Желио сам да прикажем како одлука једног владара у великој мјери утиче на живот читавог народа, а посебно малих људи. Само дешавање рата из коријена мијења живот једног малог човјека. Његове наде, страхове... Неки страхови се губе, неки постају банални и чудни, а јављају се нови, много озбиљнији“, истакао је аутор.
Иако је ријеч о историјској фикцији, Терзић је настојао да што вјерније дочара историјски период уочи Косовског боја. Фиктивне ликове смјестио је у пажљиво истражен историјски оквир, док су у роману своје мјесто нашли и бројни историјски ликови – кнез Лазар, Краљевић Марко и Вук Бранковић.
Аутор је посебну пажњу посветио и историјским личностима које су мање заступљене у српској књижевности и широј јавности, међу којима су краљ Твртко и војвода Влатко Вуковић.
На роману „Запис у крви“ Терзић је радио осам година. Писању је претходило обимно читање и истраживање историјске грађе, личности, путева и мјеста с краја XIV вијека.
О књизи је, поред аутора, говорила и професорка српског језика и књижевности Дивна Васић.
Сав приход од продаје свог романа „Запис у крви“ у Требињу др Душко Терзић донирао је у хуманитарне сврхе.
