Готово да нема човјека на свијету чији, макар дјелић детињства, није обиљежила једна од првих и најпопуларнијих видео игара - Тетрис. Популарну игру створио је руски инжењер Алексеј Пажитнов.
Он је Тетрис испрограмирао као тест програм за нови совјетски рачунар, 1984. године. Тада није имао појма да ће му та једноставна загонетка заувијек промијенити живот.
Пажитнов је био софтверски инжењер на Совјетској академији наука у Москви, са задатком да тестира рачунар - Електроника 60. Да би то урадио написао је једноставну игру засновану на загонетки из детињства.
Када је 6. јуна 1984, први пут покренуо програм, Пажитнов није могао да вјерује да ће игра постати једна од највећих и најуспјешнијих свих времена.
Као инспирација му је послужио Пентомино, класична игре на табли, у којој се комбиновањем пет квадрата може направити 12 различитих облика, са циљем да се као слагалица сложе у дрвену кутију.
Да би игру поједноставио, он је смањио број квадрата на четири, чиме је број облика смањен са 12 на седам. Игру је назвао Тетрис, комбинујући грчки број "тетра", што значи четири, и тенис, који је био његов омиљени спорт.
Није прошло много времена и Пажитнов се одмах "навукао" на игру.
"Нисам могао да се зауставим. Играње те прототипске верзије игре је било веома заразно!", рекао је Пажитнов за CNN телефоном из Сијетла, гдје и данас живи.
Али стварање видео игре у совјетској Русији на врхунцу хладног рата било је далеко од лаког. Само захваљујући брилијантности његове идеје, Тетрис је од необичног тест програма постао свјетски феномен.
Тетрис је одмах постао популаран код програмера који су имали приступ рачунару Електроника 60, иако та машина није имала скоро никакве графичке могућности и мање меморије од данашњих калкулатора.
Притиснут захтјевима да се направи верзија Тетриса за IBM PC, распрострањенији рачунар са бољом графиком, Пажитнов је тај задатак дао 16-годишњем студенту Вадиму Герасимову (данас инжењер у Гооглеу), које је преко љета био ангажован у његовој канцеларији.
Сви у Совјетском Савезу који су имали PC ускоро су имали и Тетрис.
Иначе, Пажитнов није зарађивао новац од игре, нити је имао намјеру то да ради. Идеје на којима је игра заснована биле су у власништву државе и сам концепт продаје софтвера као производа му је био непознат. А људи су о Тетрису доста причали и сами га копирали на дискете.
До Пажитнова су допрле гласине да је игра, можда, прешла границе СССР-а и да се игра и у другим земљама источног блока. Он је 1986. добио је поруку од Роберта Стајна, продавца софтвера из лондонске компаније Андромед.
Стајн, који је Тетрис виђао у Мађарској, желио је да обезбједи права за продају Тетриса као комерцијалне компјутерске игре на Западу. Он је унапријед понудио значајну суму новца.
Када је Алексеј Пажитнов рекао да би договор можда могао да буде постигнут, Стајн је то протумачио као зелено свјетло па је одмах почео да производи игру.
И када је игра била спремна да се појави на западном тржишту, Стајн је добио телекс од Елорг-а (скраћеница од ЕлектронОргТехника), совјетске организације задужене за надзор извоза софтвера и хардвера, у коме му је саопштено да му права нису званично обезбјеђена и да је продаја његове игре незаконита.
Стајн је, на крају, одустао, а Тетрис се у Великој Британији и САД као комерцијални PC наслов појавио тек 1988. године.
Неспоразум између Пажитнова и Стајна показао је колико је покушај првог извоза софтвера из совјетске Русије на Запад могло да буде шкакљиво и да доведе до вишегодишње забуне и много правних проблема.
Причало се чак да се проблем Тетриса, у једном тренутку, нашао и на столу посљедњег совјетског лидера Михаила Горбачова.
