promocija-kalabic-3.JPG (148 KB)

Књига „Под прекорним погледом историје“, аутора мр Радована Калабића, књижевника и историографа из Београда, промовисана је вечерас у Културном центру, у организацији ове установе и Удружења ЈВуО Требиње.

Трилогија је, према ријечима аутора, сабрала његове историјске огледе, есеје, чланке и студије који су настајали у протеклој деценији, а обухватају период српске историје - од Првог српског устанка до стварање Републике Српске.

Све његови историјски ставови, истиче Калабић, утемељени су на документима, а неки од њих доносе нова и до сада непозната тумачења историјских догађаја.

Такав је случај, додаје аутор, и са судбином ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, о чијем хватању и предаји комунистичким властима свједочи документ америчке обавјештајне службе – ОСС, од прошле године доступан јавности.

promocija-kalabic-2.JPG (139 KB)

„Документ показује како су Енглези на превару киднаповали првог противника Хитлерове Европе, ђенерала Дражу Михаиловића, болесног од тифуса и под изговором да га воде на лијечење - предали га као највећи ратни трофеј Јосипу Брозу Титу“, истиче Калабић.

Он додаје да у свјетлу оваквих свједочанства дјелују апсурдно многа општеприхваћена историјска тумачења о савезничкој борби против Хитлерове Њемачке, а да геополитику кроје другачије и много старије тенденције казује и недавни скуп у Варшави, на обиљежавању годишњице почетка Другог свјетског рата, на који нису били позвани представници Русије и Србије.

Калабић истиче да је политика „геополитичког уобручавања“ Србије константа у односу Запада према српском народу кроз цијелу новију историју, а почиње још у зору српске државности - Тајном конвенцијом са Аустроугарском 1881. године, којом се Србија морала одрећи политичког интересовања за своје сународнике преко Дрине, Саве и Дунава, али и оних јужно од Косовске Митровице, те било каквог стратешког повезивања са Русијом.

Исте политичке тенденције Калабић налази и у вјештачком стварању албанске државе 1912. године, четвртом конгресу Комунистичке партије Југославије у Дрездену из 1928, у чијим се одлукама први пут и Македонија помиње као независна држава а право на одвајање гарантује и „угњетаваним“ народима албанском и мађарском, те најпосле новом уставу Југославије из 1974, којим је Србија практично изгубила управу над Косовом и Војводином.

promocija-kalabic.JPG (218 KB)

Постоје, додаје он, само двије личности у српској историји које су успјеле да пробију те наметнуте „црвене линије Запада“, а прва је Милован Миловановић Балачко, данас неправедно заборављени предсједник Владе Краљевине Србије и утемељивач Балканског савеза против Турске.

Захваљујући том савезу – који је зачет уговором са Бугарском, тајно потписаним у једном вагону на београдској жељезничкој станици како би се заварала страна агентура - Србија је у рату ослободила и држави прикључила просторе јужно од Косовске Митровице, а тај свој гријех према Западу предсједник српске владе, тврди аутор, платио је главом.

Друга личност која је пркосила тим „црвеним линијама“, сматра Калабић, јесте Слободан Милошевић - који је успио да уставом „отуђене“ покрајине врати под суверенитет Србије.